Скајп у друштву Великог брата

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Једна од последњих оаза приватности на интернету, сервис за видео, телефонску и „чет” комуникацију, „Скајп”, однедавно сарађује са безбедносним службама, пише „Вашингтон пост”, позивајући се на неименоване инсајдере из владе и индустрије.

Иако је текст обележен као ексклузиван, тешко да саопштава нешто ново: у „блогосфери” су већ неко време у оптицају спекулације да се „Скајп” придружио друштву Великог брата, односно да су у његов програм уграђена „споредна врата” која безбедносним службама омогућавају да, уз одређену процедуру (или без ње, како где), прислушкују комуникације корисника.

Многи технички верзирани блогери ове промене повезују са променом власништва: „Скајп”, који су 2003. основала два Швеђанина, у мају 2011, купио је за чак 8,5 милијарди долара амерички информатички џин „Мајкрософт”, који има дугу историју сарадње са властима.

Цена је у то време подигла многе обрве, с обзиром на то да је „Скајп”, који има близу 700 милиона корисника, бесплатан за већину намена: наплаћује се само телефонирање преко „интернет протокола”, али по ценама које су вишеструко ниже од оних телефонских компанија.

Овом трансакцијом „Скајп”, чије је седиште у Луксембургу али чији скоро сваки други запослени ради у филијали у Естонији, постао је америчка компанија, па је због тога по америчким законима обавезна да у своје сервисе угради техничку могућност за прислушкивање.

Амерички закон који регулише ову област донет је још на почетку интернет ере, и он од телекомуникационих оператера и произвођача телекомуникационе опреме захтева да своје програме и уређаје пројектују тако да омогућавају да их федералне службе „прислушкују у реалном времену”.

Како је објавио интернет магазин „Слејт” (у власништву „Вашингтон поста”), хакери су промену „архитектуре” „Скајпа” уочили још у пролеће, објашњавајући то потребом да се омогући „законско пресретање” комуникација овог сервиса. Корпоративна служба за односе са јавношћу „Мајкрософта” није за овај магазин желела да коментарише те промене, саопштивши само да „Скајп” „са агенцијама за примену закона сарађује онолико колико је то правно и технички могуће”.

Према „Слејту”, занимљива је подударност да је „Мајкрософт” само месец дана после куповине „Скајпа” регистровао патент за технологију „легалног пресретања”, која без знања корисника омогућава копирање говорних комуникација преко интернета.

Нема доказа да је то потом уграђено у „Скајп”, али судећи по „политици приватности” коју као услов за приступање „Скајпу” прихвата сваки корисник, сервис је у могућности да садржај комуникација уступи властима.

Тамо између осталог пише и да „Скајп” или његови партнери „личне податке и садржај комуникација и података о саобраћају могу да уступе одговарајућим судским, полицијски или владиним службама које законски захтевају такве информације”.

То се не односи само на поменуте органе у Америци, него и „међународне”. „Вашингтон пост”, позивајући се на упућене „представнике индустрије”, тврди међутим да су промене програма које ово омогућавају извршене још крајем прошле године.

Како год било, „Скајп” није више оно што је донедавно био: сервис који су, због његове технологије која је пресретање података чинила немогућим и из тога проистекле репутације „сигурне везе”, радо користили новинари, активисти за заштиту људских права, политички дисиденти, али и они са друге стране закона.