Skajp u društvu Velikog brata

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Jedna od poslednjih oaza privatnosti na internetu, servis za video, telefonsku i „čet” komunikaciju, „Skajp”, odnedavno sarađuje sa bezbednosnim službama, piše „Vašington post”, pozivajući se na neimenovane insajdere iz vlade i industrije.

Iako je tekst obeležen kao ekskluzivan, teško da saopštava nešto novo: u „blogosferi” su već neko vreme u opticaju spekulacije da se „Skajp” pridružio društvu Velikog brata, odnosno da su u njegov program ugrađena „sporedna vrata” koja bezbednosnim službama omogućavaju da, uz određenu proceduru (ili bez nje, kako gde), prisluškuju komunikacije korisnika.

Mnogi tehnički verzirani blogeri ove promene povezuju sa promenom vlasništva: „Skajp”, koji su 2003. osnovala dva Šveđanina, u maju 2011, kupio je za čak 8,5 milijardi dolara američki informatički džin „Majkrosoft”, koji ima dugu istoriju saradnje sa vlastima.

Cena je u to vreme podigla mnoge obrve, s obzirom na to da je „Skajp”, koji ima blizu 700 miliona korisnika, besplatan za većinu namena: naplaćuje se samo telefoniranje preko „internet protokola”, ali po cenama koje su višestruko niže od onih telefonskih kompanija.

Ovom transakcijom „Skajp”, čije je sedište u Luksemburgu ali čiji skoro svaki drugi zaposleni radi u filijali u Estoniji, postao je američka kompanija, pa je zbog toga po američkim zakonima obavezna da u svoje servise ugradi tehničku mogućnost za prisluškivanje.

Američki zakon koji reguliše ovu oblast donet je još na početku internet ere, i on od telekomunikacionih operatera i proizvođača telekomunikacione opreme zahteva da svoje programe i uređaje projektuju tako da omogućavaju da ih federalne službe „prisluškuju u realnom vremenu”.

Kako je objavio internet magazin „Slejt” (u vlasništvu „Vašington posta”), hakeri su promenu „arhitekture” „Skajpa” uočili još u proleće, objašnjavajući to potrebom da se omogući „zakonsko presretanje” komunikacija ovog servisa. Korporativna služba za odnose sa javnošću „Majkrosofta” nije za ovaj magazin želela da komentariše te promene, saopštivši samo da „Skajp” „sa agencijama za primenu zakona sarađuje onoliko koliko je to pravno i tehnički moguće”.

Prema „Slejtu”, zanimljiva je podudarnost da je „Majkrosoft” samo mesec dana posle kupovine „Skajpa” registrovao patent za tehnologiju „legalnog presretanja”, koja bez znanja korisnika omogućava kopiranje govornih komunikacija preko interneta.

Nema dokaza da je to potom ugrađeno u „Skajp”, ali sudeći po „politici privatnosti” koju kao uslov za pristupanje „Skajpu” prihvata svaki korisnik, servis je u mogućnosti da sadržaj komunikacija ustupi vlastima.

Tamo između ostalog piše i da „Skajp” ili njegovi partneri „lične podatke i sadržaj komunikacija i podataka o saobraćaju mogu da ustupe odgovarajućim sudskim, policijski ili vladinim službama koje zakonski zahtevaju takve informacije”.

To se ne odnosi samo na pomenute organe u Americi, nego i „međunarodne”. „Vašington post”, pozivajući se na upućene „predstavnike industrije”, tvrdi međutim da su promene programa koje ovo omogućavaju izvršene još krajem prošle godine.

Kako god bilo, „Skajp” nije više ono što je donedavno bio: servis koji su, zbog njegove tehnologije koja je presretanje podataka činila nemogućim i iz toga proistekle reputacije „sigurne veze”, rado koristili novinari, aktivisti za zaštitu ljudskih prava, politički disidenti, ali i oni sa druge strane zakona.