Басеску бојкотује референдум

Од нашег дописника

Букурешт – После недавне одлуке румунског парламента да се председник земље суспендује са дужности због вишеструког кршења устава, на потезу су бирачи.

Румуни су позвани да се на референдуму 29. јула са „да” или „не” изјасне да ли ће Трајан Басеску напустити или остати у председничкој палати „Котрочењ”.

Око услова под којима ће се овај референдум одржати, избили су жестоки спорови са снажним европским одјеком.

Влада левог центра Виктора Понте, која је дошла на власт крајем маја и тврди да је немогућа било каква кохабитација са председником Басескуом, донела је одлуку којом се предвиђа да је за смењивање председника довољно да се изјасни 50 одсто плус један бирач који изађе на биралишта.

Потом је Уставни суд битно преиначио те услове и одредио да је потребна већина читавог бирачког тела, то јест 50 одсто од свих бирача унетих у бирачке спискове плус један.

Политичком усијању последњих недеља, током којих је брзопотезно смењено више људи блиских Басескуу – председник Сената, председница посланичког дома, правобранилац – допринео је и став лидера ЕУ. Њихова „забринутост” за судбину демократије у Румунији пунила је једра Басескуових присталица у жустрој предреферендумској кампањи.

Премијер Понта и његов савезник, лидер либерала Крин Антонеску, који је као председник Сената постао други човек у државној хијерархији и тиме именован за вршиоца дужности председника земље после Басескуове суспензије, окренули су правац „европског ветра” у своју корист.

„На референдуму неће гласати госпођа Меркел, већ румунски народ. Ми сами одлучујемо о свој судбини. Ми смо суверена земља.“

Тиме је дотакнут национални нерв. Европи је одговорено да је обманута и да овде није извршен државни удар.

Лидери ЕУ су ипак наставили са притиском и натерали Букурешт да прихвати „немогућу” одлуку Уставног суда о референдумском цензусу од 50 одсто читавог бирачког тела – што је супротно препорукама Венецијанске комисије.

На почетку кампање, верујући да ће моћи да понови победу са сличног референдума 2007, Басеску је затражио од присталица да изађу на биралишта и кажу „не”.

Мерење јавног мњења показивало је да може да рачуна на подршку око 30 одсто Румуна. Каснији развој био је неповољан, па је однос снага достигао 4:1.

Силазни тренд навео је Басескуа да се одрекне ослонца на народ и да излаз потражи за „зеленим столом”, тј. преко апстиненције бирача. „Понта је сазвао референдум. Он треба да докаже да је већина за њега. Није то мој посао.”

На Басескуову сугестију, њему верна Демократско-либерална странка (ПДЛ) позвала је на бојкот референдума тврдећи да се припрема „велика изборна крађа” у којој ПДЛ не жели да суделује.

Владини експерти тврде да је бојкот референдума неуставан јер се Уставом људи позивају да одлучују гласањем, а не седећи код куће. И више од тога, позиви на неизлазак на референдум се, наводно, кривично кажњавају.

Политички аналитичари оцењују да Басескуа напушта „храброст” пошто је увидео да му Румуни окрећу леђа озлојеђени лошом политиком излажења из кризе – смањењем плата за 25 одсто, кресањем пензија, укидањем низа социјалних додатака, повећањем ПДВ-а са 19 на 24 одсто.

Упркос свему, Басеску хоће да остане на власти, да сачува све привилегије, да избегне извођење на суд због низа сумњивих работа за које је био оптуживан.

„Враћам се чак и ако 49 одсто изађе на биралишта и ниједан глас не буде за мене. Поштујем закон.”

Иако су одмори у пуном јеку, па је тешко очекивати већу излазност, социјалдемократе и либерали окупљени око Понтине владе верују да у народу постоји огромно незадовољство Басескуовом осмогодишњом владавином током које је испољио тенденцију свевлашћа, и да ће масовно изаћи на референдум.

Резултати гласања очекују се са великом неизвесношћу. „Ако се Басеску врати у председничку фотељу, тек онда ће настати гужва”, тврди утицајни политички коментатор Богдан Киријак.