Џимију Кобу награда за животно дело

Ексклузивно из Сан Себастијана

Бубњар Џими Коб (83) овогодишњи је лауреат награде фестивала „Heineken Jazzaldia” у Сан Себастијану (Шпанија). На свечаности у Позоришту „Викторија Еугенија” престижно признање су му уручили градоначелник Сан Себастијана Хуан Карлос Исагире и директор фестивала Мигел Мартин. Догађај су својим присуством увеличали пијанисти Ерик Рид и Малгру Милер, као и гитариста Лари Коријел (који је чак на конференцији за штампу постављао питања). Образлажући одлуку, Мартин је описао Коба, као једног од оних бубњара који су учествовали у великим моментима у историји џеза и еволуцији музике, посебно истичући албум „Kind of blue“, Мајлса Дејвиса, по многим анкетама најзначајнији џез албум свих времена.

„Да сам знао да ће ’Kind of blue’ и ’Giant steps’ остварити такав успех, данас бих био богаташ”, обратио се Коб окупљенима. Из каријере је издвојио дугогодишње партнерство са пијанистом Винтоном Келијем; подсетио нас да је пратио највеће вокалне диве, Били Холидеј, Дајну Вошингтон (са којом је био и у вези) и Сару Вон; учествовао у успону гитаристе Веса Монтгомерија. „Ако умеш да свингујеш, можеш да свираш све; од диксиленда, преко бибапа до – како га оно зову? – фанка!”, коментарисао је бројне различите ситуације у којима се налазио. Међу ретким великанима џеза са којима је желео да ради, али није имао прилике, поменуо је Реја Брауна.

Кога од млађих бубњара највише цени? „Допадају ми се Луис Неш и Кени Вошингтон, али... па они више нису млади! Има и пуно талентованих жена, попут Тери Лин Карингтон, отац ју је довео код мене још док је била дете, и Синди Блекмен, која се недавно удала за Карлоса Сантану. Имам неколико талентованих студената. А трубач Волас Руни има sedmoгодишњег нећака који ће бити... ма не, он већ јесте – суви геније!”

Касније током поподнева Џими Коб је одржао концерт у великој сали позоришта, са Ларијем Коријелом (гитара) и Џоијем Дифранческом (Hammond B3 оргуље). На репертоару су били џез стандарди, са доминантним укусима блуза, као природног жанра за ову комбинацију инструмената. У теми „Old folks”, Дифранческо нас је изненадио узимајући трубу у руке – соло који је одсвирао био је апсолутно на нивоу оног што чујемо од професионалних трубача, а не само добар штос реномираног оргуљаша. Лари Коријел је, као соло тачку, извео занимљиву, сирову и ватрену адаптацију Равеловог „Bolerа” – баш као на једном концерту давних деведесетих у Београду. Коб је остао сам на „Will you still be mine?”, соло деоницу обликујући у маниру „старе школе” – варијацијама брзих патерна на добошу. За бис, по његовој жељи, трио је извео стандард „I’m getting sentimental over you”.

„Премио Доностико Џезалдија” додељује се од 1994. године, личностима које су својим радом посебно допринеле историји џеза. Награду су досад добили: Док Чидем (1994), Фил Вудс (1995), Хенк Џонс (1996), Стив Лејси (1997), Чик Корија (1998), Макс Роуч и Кларк Тери (1999), Кени Барон (2000), Реј Браун (2001), Елвин Џонс (2002), Бебо Валдез (2003), Ширли Хорн и Фернандо Труеба (2004), Кит Џерет и Чарлс Мингус, постхумно (2005), Херби Хенкок (2006), Вејн Шортер (2007), Ахмад Џамал (2008), Рој Хејнс (2009), Рон Картер (2010) и Тутс Тилеманс (2011).

Војислав Пантић