Добар рејтинг – јевтинији зајам

Кредитни рејтинг један је од кључних показатеља који креира углед земље на међународном финансијском тржишту и међу кредиторима. Кредитне рејтинге одређују овлашћене међународне институције – рејтинг агенције као што су Standard and Poors, Moodys или Fitch, на основу анализе макроекономских показатеља у земљама које се оцењују, као и на основу процене будућих економских кретања. Србија у овом тренутку, у складу са својим економским перформансама, има скроман кредитни рејтинг – код агенције Стандард и Пурс тај рејтинг је ББ (што је отприлике у рангу Црне Горе или Турске, а нешто слабији од Мађарске и Румуније), а код агенције Фич он је ББ-, са стабилним прогнозама. Основна карактеристика којом се описује кредитни рејтинг који има Србија је ,,кредитна способност са спекулативним елементима и знатан кредитни ризик”. Таква констатација јасно говори да Србија на међународном тржишту капитала не може да рачуна на неке посебно повољне услове кредитирања, пре свега повољне каматне стопе. Прошле године, приликом емитовања прве серије девизних обвезница, оне су страним кредиторима продате уз годишњу каматну стопу од 7,24 одсто, што је врло висока каматна стопа. У стручној јавности се каматна стопа од око шест одсто на државне хартије од вредности (када су у питању развијене економије) сматра границом изнад које постоје јасне индиције да је та економија у проблемима. Такав случај се догодио са Грчком или са Италијом. Када су каматне стопе на њихове дужничке хартије прешле ту границу, то је био сигнал за узбуну у међународним финансијским круговима, јер је јасно показао да су те земље у великим проблемима са јавним дугом. Наравно, Србија спада у земље у транзицији, која мора да рачуна са вишим каматама него што су камате за развијене земље.

Најбоље кредитне рејтинге које почињу са ознаком ААА, имају најразвијеније економије попут Немачке и САД, што означава најмањи кредитни ризик и високу кредитну способност. Кредитни рејтинзи са ознаком БББ и мање сврставају се у ред средњих кредитних рејтинга. Означавају релативно високу или средњу кредитну способност, понекад са шпекулативним елементима и са умереним или вишим кредитним ризиком. Кредитни рејтинзи који почињу са ознаком ЦЦЦ и ниже говоре о лошој кредитној способности и веома високим кредитним ризиком. Такав случај је сада на пример са Грчком, која има такав кредитни рејтинг код Стандардаи Пурса. Та земља је у драматичној економској ситуацији и практично прети јој банкрот.

Према најавама новог министра финансија Србију и у наредном периоду очекује задуживање у циљу покривања високог буџетског дефицита. Извесно је да Србија у будућем задуживању не може да рачуна на повољне каматне стопе. Како се задуживање земље буде повећавало, тако ће бити све мање кредитора који ће бити спремни да нам позајме новац, а каматне стопе ће бити све веће. Због тога треба бити веома опрезан приликом будућег задуживања, како земља не би упала у кризу јавног дуга. Веома важан елеменат за кредитни рејтинг и углед Србије као дужника на међународном тржишту капитала је наставак ,,замрзнутог” аранжмана са ММФ-ом. Због тога је важно да нова Влада Србије што пре обнови преговоре са Фондом и продужи аранжман. Не само због око милијарду евра кредитних средстава, већ и због позитивне поруке коју аранжман са ММФ-ом шаље кредиторима, али и потенцијалним инвеститорима.

У циљу учвршћивања кредитног рејтинга земље, нова Влада Србије мораће озбиљно да поради и на фискалном прилагођавању, свођењу буџетског дефицита у договорене оквире. То ће, са једне стране, подразумевати сигурно значајне буџетске уштеде и смањивање расхода, уз све социјалне притиске који постоје. С друге стране, влада ће морати да пронађе начин да повећа буџетске приходе, што као једну од мера намеће и размишљање о повећању стопе ПДВ-а. Због свега тога, нову Владу Србије очекују велика искушења и сигурно тешке одлуке у напорима да у наредном периоду очува кредитни рејтинг земље, али и да не дозволи да земља уђе у зону презадужености.

Креаб, Гавин & Андерсон – Брисел*