Српски гурманлук осваја Румунију

Од нашег дописника

Синаја, Румунија – Када је у Букурешту тропска жега, бежим у шумовиту карпатску Синају. Кућа у којој обично столујем, налази се тик крај пута који води ка знаменитој Коти 1400.

Најчешће о викенду, заустављају се аутомобили са букурештанским таблицама, возачи спуштају стакла и по правилу постављају питање : „Како се стиже до Србинове таверне?”

Те сцене понављају се већ 12 година, од када је предузимљиви Драган Царановић, човек наше горе лист, на висини од око 1.000 метара посекао једну шумску парцелу и од добијених јелових греда саградио предиван угоститељски објекат „Таверна сарбулуј”.

Пратио сам како зидари и тесари из Србије подижу таверну покрај шуме и питао се да ли ће се наум српског предузетника економски оправдати.

Била су довољна два-три летња месеца па да се прошири глас о томе да се у „Србиновој таверни” добро једе и да почну да свраћају не само случајни намерници већ и домаћи политичари, стране дипломате и гости из удаљене престонице.

Годинама сам пратио овај феномен и тражио објашњење за невероватну популарност коју је стекла таверна испред које се виори српска тробојница, а на њеном крову стоје крупно исписана она наша четири слова „С”.

„Нема ту никакве мистерије”, каже садашњи менаџер млади Марко Савковић. „Наш роштиљ има посебни шмек. Ми другачије кувамо пасуљ и правимо ајвар. Ако у јеловнику стоји да наше порције имају 300 грама меса, онда ту нема закидања. Код нас је све изгланцано, чисто. Шљивовица је она права. Доносимо је из Србије.”

Има дана када у ресторану није слободно ниједно од 560 места. Умногоме и захваљујући умећу главног кувара Владе Видојевића, који је са супругом Слађаном дошао из нишког роштиљџијског царства.

„Румуни највише наручујупљескавице. Ко једном открије гурманске, тај их више не напушта”, каже Видојевић, додајући да одлично иду вешалице и ћевапчићи, пасуљ са кобасицом. „Наш урнебес прави ршум.”

Огроман успех „Србинове таверне” у Синаји изазвао је ланчану реакцију. Драган Царановић отворио је пре неколико година сличан локал у Букурешту, а затим су следили Брашов, Турну Северин и Констанца, на Црном мору.

Ових дана, на путу између Темишвара и аеродрома, отвара се још једна српска фабрика хране. Биће то нови гастрономски подухват српског гурманлука у његовом освајању Румуније.

Милан Петровић