Слободан мандат – слободно прелетање

И пре укидања бланко оставки посланици су налазили начин да пређу у другу странку, а сада када је мандат слободан промена дреса ће бити бржа и једноставнија. Први је Ненад Китановић с листе ДС-а прешао у Посланички клуб УРС-а. Затим је СДПС Расима Љајића, који је у парламент ушао са ДС-ом, прешао у владајућу коалицију. С листе демократа отишао је и ДХСС у групу са четири посланика СПО-а који су се отцепили од ЛДП-а. И Захарије Трнавчевић је с листе ЛДП-а прешао у владајућу коалицију, а Сања Чековић засад остаје у клубу ДС-а, али ће гласати самостално.

Сада се многи слажу да слободан мандат није требало уводити без клаузула и да можда треба забранити да у току једног сазива посланици прелазе у другу групу. Али, не може се забранити да посланик гласа за другу групу. „Прелетачи” нису само српски специјалитет. У Хрватској је у прва четири сазива парламента просечно 10 одсто посланика мењало дрес. Може се очекивати да ће и код нас 10 одсто посланика променити клубове, што би било 25 укупно. У Италији је крајем деведесетих година од 400 људи 99 променило партију а неки су то чинили и по два пута. Треба рећи и да неки људи просто постану незадовољни својим странкама. Ипак, већина то ради из интереса, па би било логично да буду санкционисани, макар тако што се више неће гласати за њих. У развијеним демократијама „прелетачи” заврше лоше, а код нас су били променљиве среће.

Ђорђе Вукадиновић, главни уредник „Нове српске политичке мисли”, каже да морална осуда за политичаре који прелазе у други странку има своју тежину, али да не може да надомести законе. „А ни морална осуда ни закони не могу да надоместе савест. Треба рећи да принципијелности нема ни у странкама, странке нису верне саме себи, бирачима и принципима па како онда да посланици буду принципијелни. Трансфера међу странкама у парламенту било би много више да је тесна већина. Нада да ће се после моралне санкције нешто променити сувише је танка, бледа и на танком штапу. И наш политички живот је без принципа.”

Вукадиновић каже да нема савршеног решења за „прелетаче”, али да би једно од решења били већински избори или пропорционални с више изборних јединица. „До тада би требало укинути слободни мандат јер је то мање зло. Увођење слободних мандата је, како се објашњавало, по европским стандардима. Многе ствари нису овде по европским стандардима, па шта? Јер, морална осуда јавности прође као свако чудо за три дана.”

Владимир Вулетић, социолог, каже да код нас и читаве странке прелећу у други табор, а да владајућим странкама не одговара да мандати буду везани. „Када члан једне странке пређе у другу важно је да ли ће бити ’прелетач’ или ће га прихватити. Друго је питање је и како преласке из једне у другу партију довести у разумну меру. И фудбалерима је тешко да пређу у други тим.”

„Странке су интересне групације, али понекад не могу да попуне изборну листу. Сви знамо зашто се прелази из једне у другу партију, али странке не размишљају да ће свака једанпут бити у опозицији и да им онда неће пријати трансфери. Идеалистички је мислити да трансфера једног дана неће бити јер се не може забранити да човек мења мишљење”, објашњава Вулетић.

„Да би се трансфери свели на најмањи број, важно је да странке знају с ким имају посла, а код нас странке не раде много на кадровима. Није лако ни променити странку, јер мењате социјално окружење и мрежу. Али, понекад људи заиста и нису задовољни политиком своје странке. Сетимо се да је због тога више чланова СПО-а прешло у друге партије. Ризично је мењати странку, јер многи због тога немају политичку будућност, нарочито они за које се зна и цена преласка. Има људи који имају чланске карте неколико партија. Али, има и оних који су успели у новим странкама”, објашњава Вулетић.

Дејан Вук Станковић, политички аналитичар, мисли да је мало вероватно да ће „прелетачи” бити осуђени од стране грађана јер мале трансфере људи и не региструју, већ само велике. И он мисли да председник странке треба да процени кадрове и да обрати пажњу на поузданост људи јер сутра можда треба да их именује на важне функције. Председник може да буде и санкционисан ако не води добро кадровску политику. „Колико је лидер добар види се и у прављењу посланичког клуба.”

„Политичко-морална поука за ’прелетаче’ би би била да се на следећим изборима не гласа за њих и зато ће морати да се успостави менаџмент људских ресурса. Наша јавност је огуглала на шокове и не реагује на ’прелетаче’, јер од политичара ништа и не очекујемо. Владајућа коалиција у првим месецима мандата неће мењати законе. Имају комотну већину и одговара им слободан мандат. Можда ће имати и двотрећинску већину али од тога је важније шта ће урадити. Колико посланика имате је важно за страначки примат”, каже Станковић.