Ђурић: Консензус пре наставка дијалога

Трајно и одрживо решење за односе Београда и Приштине може се пронаћи искључиво кроз политички дијалог, јер су се сви други начини показали мање продуктивним и незадовољавајућим, оценио је јуче саветник председника Србије Марко Ђурић. „Желимо да будућа администрација има што опипљивије резултате и по питању европских интеграција, али и по питању напретка у разговорима између Београда и Приштине”, рекао је Ђурић у интервјуу Танјугу. Саветник председника је поручио да је пре испуњења тих циљева неопходно да се постигне најшири могући друштвени консензус о косовској стратегији.

У овом тренутку једино је извесно да ће се ићи ка подизању дијалога на виши политички ниво, навео је Ђурић, и додао да стога Председништво Србије није концентрисано ни на кадровска решења за нови београдски тим у дијалогу с Приштином, нити на саговорника, већ искључиво на консензус који би, „када политички дијалог почне, требало да омогући остварење интереса Србије”. „Пре свега, то су опстанак нашег становништва, опстанак наше државне територије, очување Уставом гарантованих интереса и томе је посвећен целокупан државни врх”, прецизирао је Ђурић, који није желео да коментарише ни наводе да би он лично могао да буде на челу новог тима за дијалог с Приштином. Тај тим, како су се у разговорима са међународном заједницом обавезали представници новог државног врха Србије, већ у старту радиће на примени свих договора које је претходни тим постигао у Бриселу, а то ће, према Ђурићевим речима, значити суочавање са „веома тешким наслеђем”.

„Постоји велики број тих такозваних каучук параграфа, који доводе до различитих тумачења. Ми треба да, у интересу земље, пронађемо решење које ће задовољити наше државне и националне интересе, а које неће угрозити нашу позицију у политичким преговорима”, указао је саветник председника Србије. Упитан како ће изгледати примена спорних договора, попут договора о регионалном представљању Приштине, који је евидентан пример различитог тумачења Београда и Брисела, Ђурић је рекао да постизање политичког консензуса у Србији управо подразумева постизање сагласности о односу према свим најважнијим питањима у вези са техничким и политичким преговорима.

„Кад имате овако сложено питање, веома је важно да о свим детаљима везаним за консензус, па и о формату дијалога,разговарају све стране. Жеља председника Николића јесте да у постизање консензуса буду укључени – не само политички актери, већ и интелектуална и академска јавност, верске заједнице и сви који знањем и искуством могу да допринесу проналажењу креативних решења”, казао је Ђурић. Упитан да ли је након разговора које је председник Николић имао са највишим светским званичницима и посете лидера напредњака Александра Вучића Вашингтону постало јасније шта је то што међународна заједница захтева од Србије на Косову и Метохији, Ђурић је рекао да је после тих разговора „наша страна далеко информисанија него што је била када је реч о позицијама поменутих актера”.

На питање да ли се на основу информација које су прикупљене у разговорима са представницима међународне заједнице може очекивати да Србија до краја године испуни циљ који је и нова власт зацртала - добијање датума за почетак преговора са ЕУ о чланству, Ђурић је рекао да сва настојања треба усмерити у том правцу. „Ми морамо да имамо веома снажна настојања да што пре добијемо датум почетка преговора, не бих у овом тренутку спекулисао о датумима, али морамо да се понашамо као да то желимо да постигнемо сутра”, рекао је он. Ђурић је нагласио да ће нова власт у Србији водити избалансирану спољну политику, која је национално одговорна, али која подразумева пружену руку за сарадњу са свима у свету. Према његовим речима, нови државни врх жели да упути јасну поруку да је фокусиран на „подизање кредибилитета земље у међународној заједници и да ће исте поруке о кључним политичким питањима слати на све значајне адресе у свету”. Када је реч о досадашњим стубовима спољне политике, Ђурић је најавио преиспитивање резултата рада људи који су руководили администрацијом како у свим, тако и у области спољне политике. Он је поновио да спољна политика земље мора да буде заснована на државним и националним интересима и додао да вођење такве политике значи и добре односе у региону.