Đurić: Konsenzus pre nastavka dijaloga

Trajno i održivo rešenje za odnose Beograda i Prištine može se pronaći isključivo kroz politički dijalog, jer su se svi drugi načini pokazali manje produktivnim i nezadovoljavajućim, ocenio je juče savetnik predsednika Srbije Marko Đurić. „Želimo da buduća administracija ima što opipljivije rezultate i po pitanju evropskih integracija, ali i po pitanju napretka u razgovorima između Beograda i Prištine”, rekao je Đurić u intervjuu Tanjugu. Savetnik predsednika je poručio da je pre ispunjenja tih ciljeva neophodno da se postigne najširi mogući društveni konsenzus o kosovskoj strategiji.

U ovom trenutku jedino je izvesno da će se ići ka podizanju dijaloga na viši politički nivo, naveo je Đurić, i dodao da stoga Predsedništvo Srbije nije koncentrisano ni na kadrovska rešenja za novi beogradski tim u dijalogu s Prištinom, niti na sagovornika, već isključivo na konsenzus koji bi, „kada politički dijalog počne, trebalo da omogući ostvarenje interesa Srbije”. „Pre svega, to su opstanak našeg stanovništva, opstanak naše državne teritorije, očuvanje Ustavom garantovanih interesa i tome je posvećen celokupan državni vrh”, precizirao je Đurić, koji nije želeo da komentariše ni navode da bi on lično mogao da bude na čelu novog tima za dijalog s Prištinom. Taj tim, kako su se u razgovorima sa međunarodnom zajednicom obavezali predstavnici novog državnog vrha Srbije, već u startu radiće na primeni svih dogovora koje je prethodni tim postigao u Briselu, a to će, prema Đurićevim rečima, značiti suočavanje sa „veoma teškim nasleđem”.

„Postoji veliki broj tih takozvanih kaučuk paragrafa, koji dovode do različitih tumačenja. Mi treba da, u interesu zemlje, pronađemo rešenje koje će zadovoljiti naše državne i nacionalne interese, a koje neće ugroziti našu poziciju u političkim pregovorima”, ukazao je savetnik predsednika Srbije. Upitan kako će izgledati primena spornih dogovora, poput dogovora o regionalnom predstavljanju Prištine, koji je evidentan primer različitog tumačenja Beograda i Brisela, Đurić je rekao da postizanje političkog konsenzusa u Srbiji upravo podrazumeva postizanje saglasnosti o odnosu prema svim najvažnijim pitanjima u vezi sa tehničkim i političkim pregovorima.

„Kad imate ovako složeno pitanje, veoma je važno da o svim detaljima vezanim za konsenzus, pa i o formatu dijaloga,razgovaraju sve strane. Želja predsednika Nikolića jeste da u postizanje konsenzusa budu uključeni – ne samo politički akteri, već i intelektualna i akademska javnost, verske zajednice i svi koji znanjem i iskustvom mogu da doprinesu pronalaženju kreativnih rešenja”, kazao je Đurić. Upitan da li je nakon razgovora koje je predsednik Nikolić imao sa najvišim svetskim zvaničnicima i posete lidera naprednjaka Aleksandra Vučića Vašingtonu postalo jasnije šta je to što međunarodna zajednica zahteva od Srbije na Kosovu i Metohiji, Đurić je rekao da je posle tih razgovora „naša strana daleko informisanija nego što je bila kada je reč o pozicijama pomenutih aktera”.

Na pitanje da li se na osnovu informacija koje su prikupljene u razgovorima sa predstavnicima međunarodne zajednice može očekivati da Srbija do kraja godine ispuni cilj koji je i nova vlast zacrtala - dobijanje datuma za početak pregovora sa EU o članstvu, Đurić je rekao da sva nastojanja treba usmeriti u tom pravcu. „Mi moramo da imamo veoma snažna nastojanja da što pre dobijemo datum početka pregovora, ne bih u ovom trenutku spekulisao o datumima, ali moramo da se ponašamo kao da to želimo da postignemo sutra”, rekao je on. Đurić je naglasio da će nova vlast u Srbiji voditi izbalansiranu spoljnu politiku, koja je nacionalno odgovorna, ali koja podrazumeva pruženu ruku za saradnju sa svima u svetu. Prema njegovim rečima, novi državni vrh želi da uputi jasnu poruku da je fokusiran na „podizanje kredibiliteta zemlje u međunarodnoj zajednici i da će iste poruke o ključnim političkim pitanjima slati na sve značajne adrese u svetu”. Kada je reč o dosadašnjim stubovima spoljne politike, Đurić je najavio preispitivanje rezultata rada ljudi koji su rukovodili administracijom kako u svim, tako i u oblasti spoljne politike. On je ponovio da spoljna politika zemlje mora da bude zasnovana na državnim i nacionalnim interesima i dodao da vođenje takve politike znači i dobre odnose u regionu.