Те проклете навике

Планирали су водећи политичари државе Србије, поштујући своје гласачко тело, да ће у следећем изборном периоду чинити све да што пре уђемо у воз који се креће европским земљама. То је стратегија којој замене нема. Али, што би пре неколико месеци рекао Анте Марковић, последњи премијер велике југословенске државе, од тог посла у следећим деценијама тешко може да буде нешто. То важи, мишљења је он, за све нове државице никле на територији бивше СФРЈ. Своју тврдњу он је поткрепио многим разлозима, а као један навео је и менталитет људи на Балкану.

Колико је он био и јесте у праву илуструју сличице из београдског живота. Пођимо редом.

Среда око подне. Путовање од центра града до Градске болнице у Улици Димитрија Туцовића на Звездари трајало је око 90 минута. Узрок – непрегледна колона паркираних возила на коловозним тракама са упаљеним трепћућим светлима. Та иста слика може се видети свакодневно у Нушићевој улици, Дечанској, Светогорској, Француској... Да "Паркинг сервис" има и хиљаду "паукова", чини се, не би могао да уклони све те аутомобиле. То и није тако страшно, рекли би злобници, у односу на честу појаву када се насред трамвајских шина улогори велики џип и не помери се 15-20 минута! И ником ништа.

У уређеној Европи љубитељи домаћих животиња, када шетају своје љубимце улицама и парковима, обавезно носе метлицу и најлон кесу да почисте измет који куца остави иза себе. Тај пропис, за сваку похвалу, однедавно, уведен је и код нас. Али, зашкрипало је са применом. Комунални инспектори обилазе паркове, опомињу, па и кажњавају несавесне власнике. Међутим, утисак је, ни стотине инспектора да раде 24 сата не би стигле да приволе грађане да поштују прописе. Па тако пролазник дорћолским улицама и градским парковима мора да отвори четворо очију да не би угазио у измет којег има готово на сваком кораку. И ником ништа.

Тешко да би у државама Европске уније могао свако коме падне на памет да се оглашава где хоће и како хоће, па се од паноа, билборда, крпица и крпетина, папира и чаршава често и не виде лепа градска здања. Тачно је да постоји пропис у којем читко пише где је то могућно чинити, а где не. Али, чему пропис када га мало ко поштује. И ником ништа.

У којем то велеграду у Европи полицајци закоче саобраћај у главној градској артерији попут Улице кнеза Милоша да би пропустили неко возило да скрене у Улицу краља Милана, а није полицијско, ватрогасно или возило Хитне помоћи. Ако то и треба чинити, зар није онда пожељно поставити саобраћајни знак, испод забране скретања, "осим за возила та и та". То неће нико да учини. И ником ништа.

Каквој се будућности надамо ако слушамо Бојана Станојевића, градског менаџера, који критикује рад домаћих грађевинара, па између осталог каже "да су они који су ваљали отишли у иностранство, а остали нису довољно добро школовани". Господин Станојевић јесте у праву, али ко ће да каже отворено да сада беремо плодове чувених школа "шуварица" које су осакатиле бројне генерације деце. А ко је томе кумовао, или ко је то дозволио није важно. И ником ништа...

И тако би редом могло да се набраја до сутра ујутру.

Да, постоји пропис и о забрани пљувања на улици. Медији нису забележили да је ико икада кажњен због пљуцкања по градском плочнику. И ником ништа.