Te proklete navike

Planirali su vodeći političari države Srbije, poštujući svoje glasačko telo, da će u sledećem izbornom periodu činiti sve da što pre uđemo u voz koji se kreće evropskim zemljama. To je strategija kojoj zamene nema. Ali, što bi pre nekoliko meseci rekao Ante Marković, poslednji premijer velike jugoslovenske države, od tog posla u sledećim decenijama teško može da bude nešto. To važi, mišljenja je on, za sve nove državice nikle na teritoriji bivše SFRJ. Svoju tvrdnju on je potkrepio mnogim razlozima, a kao jedan naveo je i mentalitet ljudi na Balkanu.

Koliko je on bio i jeste u pravu ilustruju sličice iz beogradskog života. Pođimo redom.

Sreda oko podne. Putovanje od centra grada do Gradske bolnice u Ulici Dimitrija Tucovića na Zvezdari trajalo je oko 90 minuta. Uzrok – nepregledna kolona parkiranih vozila na kolovoznim trakama sa upaljenim trepćućim svetlima. Ta ista slika može se videti svakodnevno u Nušićevoj ulici, Dečanskoj, Svetogorskoj, Francuskoj... Da "Parking servis" ima i hiljadu "paukova", čini se, ne bi mogao da ukloni sve te automobile. To i nije tako strašno, rekli bi zlobnici, u odnosu na čestu pojavu kada se nasred tramvajskih šina ulogori veliki džip i ne pomeri se 15-20 minuta! I nikom ništa.

U uređenoj Evropi ljubitelji domaćih životinja, kada šetaju svoje ljubimce ulicama i parkovima, obavezno nose metlicu i najlon kesu da počiste izmet koji kuca ostavi iza sebe. Taj propis, za svaku pohvalu, odnedavno, uveden je i kod nas. Ali, zaškripalo je sa primenom. Komunalni inspektori obilaze parkove, opominju, pa i kažnjavaju nesavesne vlasnike. Međutim, utisak je, ni stotine inspektora da rade 24 sata ne bi stigle da privole građane da poštuju propise. Pa tako prolaznik dorćolskim ulicama i gradskim parkovima mora da otvori četvoro očiju da ne bi ugazio u izmet kojeg ima gotovo na svakom koraku. I nikom ništa.

Teško da bi u državama Evropske unije mogao svako kome padne na pamet da se oglašava gde hoće i kako hoće, pa se od panoa, bilborda, krpica i krpetina, papira i čaršava često i ne vide lepa gradska zdanja. Tačno je da postoji propis u kojem čitko piše gde je to mogućno činiti, a gde ne. Ali, čemu propis kada ga malo ko poštuje. I nikom ništa.

U kojem to velegradu u Evropi policajci zakoče saobraćaj u glavnoj gradskoj arteriji poput Ulice kneza Miloša da bi propustili neko vozilo da skrene u Ulicu kralja Milana, a nije policijsko, vatrogasno ili vozilo Hitne pomoći. Ako to i treba činiti, zar nije onda poželjno postaviti saobraćajni znak, ispod zabrane skretanja, "osim za vozila ta i ta". To neće niko da učini. I nikom ništa.

Kakvoj se budućnosti nadamo ako slušamo Bojana Stanojevića, gradskog menadžera, koji kritikuje rad domaćih građevinara, pa između ostalog kaže "da su oni koji su valjali otišli u inostranstvo, a ostali nisu dovoljno dobro školovani". Gospodin Stanojević jeste u pravu, ali ko će da kaže otvoreno da sada beremo plodove čuvenih škola "šuvarica" koje su osakatile brojne generacije dece. A ko je tome kumovao, ili ko je to dozvolio nije važno. I nikom ništa...

I tako bi redom moglo da se nabraja do sutra ujutru.

Da, postoji propis i o zabrani pljuvanja na ulici. Mediji nisu zabeležili da je iko ikada kažnjen zbog pljuckanja po gradskom pločniku. I nikom ništa.