Археолог у филму о Мајама

Танјуг специјално за "Политику"
Публика на Фесту имаће прилику данас да види најновије филмско остварење Мела Гибсона "Апокалипто", али ће јој на шпици сигурно промаћи име Ричарда Хансена, иако је он имао важну функцију техничког саветника.
Хансен је цењени амерички археолог, стручњак за цивилизацију Маја, и руководилац ископавања на локалитету Мирадор у Гватемали. Са Гибсоном се зближио када се филмска мегазвезда укључила у рад Фондације за антрополошка и еколошка истраживања коју је основао Хансен, да би помогао аутохтоним становницима базена Мирадор, иначе последњим изданцима некада моћне цивилизације Маја. Фондација се бори да спречи даље крчење тропских шума, да се прекине ланац трговине дрогама и обезбеде основни услови за живот достојан човека.

Порука човечанству

Гибсон је искрено посвећен заштити природе, очувању последњих оаза у којима се чувају традиције, језик и начин живота становника двеју Америка и, у том духу, снимљен је и филм "Апокалипто" који нуди једно од могућих тумачења пропасти цивилизације Маја.

О свом раду, на овом, несумњиво необичном, филму Хансен је причао сараднику двомесечника Америчког археолошког друштва "Археолоџи" (јануар-фебруар 2007) убрзо након његове премијере почетком децембра прошле године.

"Гибсон је видео документарни филм ’Сумрак Маја’ о мојим истраживањима Мирадора и позвао ме је да се прикључим филмској екипи. Ископавања су показала да су житељи Мирадора имали невероватну економску и политичку моћ, а онда је преко ноћи то прекинуто, градови су напуштени и цели систем се распао. Били су жртве неконтролисане потрошње и исцрпљивања природних ресурса, објаснио је Хансен и додао да је Гибсон у томе препознао поруку коју, на њему близак начин, преко филма, жели да упути човечанству. Радња филма се догађа у приобалном делу полуострва Јукатан, али Хансен је реконструисао живот Маја, како га је упознао преко локалитета, у Гватемали.

Занимљива је Хансенова прича о глумцима који играју у "Апокалипту", јер дијалози су вођени на језику јукатек којим су говориле Маје, а становници Јукатана и данас се служе њиме. Осим неколико глумаца из САД, који су пореклом Индијанци, остало су натуршчици који никада нису ни видели филм.

Сјајна култура

Археолог је на основу знања стеченог током истраживања културе Маја давао инструкције за израду сценографије, од спољашњег изгледа колиба у којима су живели сељаци, храмова и палата у градовима, до најситнијих детаља ентеријера као што су простирке на којима су спавали или керамичке посуде, одећа и украси.

На примедбе неких колега археолога да су шаре и тетоваже на телима ратника и неки од украса плод маште костимографа, Хансен одговара да се не ради о научном већ уметничком филму и да су извесна одступања дозвољена, али инсистира да се, у највећој мери, све што се види на филму може препознати на декорацијама предмета од керамике, на фрескама у гробницама, на рељефима који украшавају храмове, па и на илустрацијама кодекса Маја до којих су, доцније, дошли шпански конкистадори.

Сцене насиља и приношења људских жртава које су изазвале највише пажње у медијима јер су неуобичајено експлицитне и, по мишљењу неких антрополога, искривљују слику о Мајама као крвожедним дивљацима, по Хансеновом речима, нису плод болесне маште већ има бројних доказа да су се догађале. Откриће да је град Тулум, један од последњих који је подигнут, био опасан зидинама потврђује да се бранио од освајача, а има и рељефа на којима се види приношење људских жртава. Хансен подсећа да су Ацтеци, о чијој се крволочности зна из сведочења конкистадора, имали велики утицај на Маје у последњим вековима пре доласка белих освајача.

За Хансена, археолога а уз то антрополога и борца за заштиту животне средине, Гибсонов филм је прави начин да се пажња светске јавности скрене на тужну судбину Индиоса Средње Америке и да се они који имају средстава подсете да помогну спасавање остатака једне сјајне културе.