Тајна сер Сајксовог оловног ковчега

Тишину породичне гробнице на аристократском имању Следмер, на северу Енглеске, пореметиће током ове године радови на ексхумацији ковчега у којем је протеклих деведесет година почивао сер Марк Сајкс (1879–1919), земљопоседник, војник, светски путник, дипломата, политичар и један од 50 милиона умрлих у највећој епидемији 20. столећа, шпанске грознице.

На почетку 21. века човечанству поново прети смртоносна опасност планетарних размера, птичји грип. Са ауторитетом водећег стручњака, британски вирусолог Џон Оксфорд, са лондонског колеџа "Квин Мери", упозорава да су изгледи за појаву пандемије реално "високи".

Утолико је сваки могући траг на проналажењу лека драгоцен, а један се можда крије управо у телу, односно остацима, жртве инфлуенце из 1918 /1919. године. Већ је са доста вероватноће установљена слична генетска структура ондашњег изазивача (означеног као H1N1) и овог модерног (H5N1), а полазећи од те чињенице професор Оксфорд изражава наду да би "сер Марк могао да буде од помоћи" у припреми одбране од потенцијалне светске заразе.

Отисак вируса

Зашто баш он? Сер Марка, шестог баронета лозе која датира из 16. века, грозница је оборила у Паризу, где је учествовао у раду Версајске конференције, као саветник британске владе за Блиски исток. Умро је 16. фебруара 1919. у хотелској соби, а због застрашујуће брзине ширења заразе ("екстремна вирулентност") и ужасних последица, његово тело је из предострожности отпремљено у домовину у специјално заштићеном сандуку, заливеном оловом.

Захваљујући том металном оклопу, остаци би могли да буду довољно очувани да се узму узорци ДНК и са њима "отисак вируса", верује професор Оксфорд који је вођа истраживачке екипе. Тако добијен генетски материјал омогућио би непосредна сазнања о вирусу H1N1 и евентуално помогао у развијању вакцине против постојеће вирусне претње.

"Надамо се одговорима на врло важна питања и то не само историјског значаја, јер смо на прагу избијања прве велике епидемије 21. века. Ако успемо да добијемо узроке, биће то изванредна прилика за наш тим и науку у целини", цитира овог научника лондонски "Дејли телеграф".

Сагласност потомака и цркве

Да би се овом деликатном послу уопште приступило неопходно је било уклонити низ препрека и осим административних дозвола прибавити сагласност потомака сер Марка, али и Англиканске цркве.

Са правне тачке гледишта ово је јединствен случај (бар у Британији), јер како наводи "Гардијан" још није забележен пример ексхумирања у сврхе медицинског истраживања, али одобрење је, ипак, уследило због "изузетних околности и општег интереса".

Изузетан је био и живот овог аристократе. Његово име помиње се у разним хроникама, а стоји и у називу званичног историјског документа у чијем је стварању учествовао – Сајкс-Пикоов споразум између Британије и Француске о подели интересних сфера на Блиском истоку и новим границама Отоманског царства после Првог светског рата.

Стигао је лично да ратује, као командант у Другом бурском рату, да пропутује светом, посебно Турском коју је јашући прошао уздуж и попреко. Везаност за ово подручје донела му је и титулу почасног британског конзула у (ондашњем) Константинопољу, а код куће у Следмеру једну од одаја претворио је у турску собу, најфиније и најбогатије уређену у земљи, подсећа се у новинским прилозима о овој занимљивој личности.

На свом поседу, највећем у Јоркширу, бавио се узгајањем расних коња, написао је четири књиге, био посланик Конзервативне странке у Парламенту, члан кабинета министра рата лорда Киченера. У срећном браку са леди Едит Вајолет Сајкс добио је шесторо деце и умро у четрдесетој години. Један од његових унука писац Кристофер Сајмон Сајкс изразио је ових дана одушевљење могућим постхумним доприносом свог деде општој добробити.