Пацијенти и лекари у немилости бирократије

„Дошло је време да када што више радите – мање вредите јер пуно лекова прописујете”, овом реченицом др Снежана Стајић, изабрани лекар у београдском Дому здравља „Звездара”, која је кажњена са 250.000 динара због наводне грешке у исписивању медикамената, започиње своју причу за „Политику” око тога колико су изабрани лекари преоптерећени администрацијом и бројем пацијената које треба да прегледају.

– Чињеница је да треба све уносити у картон, али мора да нам се да више и времена за сваког пацијента. Обим посла је велики, број болесника огроман, а лекара има мање него што је потребно. Дешава се да не стигнемо да испишемо све што треба и у папирни и у електронски картон, када знате да у чекаоници имате 40 људи који чекају да уђу у ординацију. Велики је притисак на нама, јер морамо и да тачно избројимо таблете које следују одређеном пацијенту за месечну терапију. Дневно изабрани лекар прими око 50 болесника, од којих већина има хроничне болести и самим тим им треба више прописаних медикамената – нагласила је др Стајић код које је између 2.000 и 2.500 пацијената отворило картон.

Ова докторка истиче да лекари немају времена да се посвете на прави начин пацијентима и плаше се да не направе стручну грешку, а надлежни не реагују на њихове проблеме.

– Битније је да пацијенту помогнем него да ли ћу баш сваку ситницу да упишем на више места. Оваквим начином рада угрожени су и пацијенти и лекари. Наравно да није тачно да пацијенти траже напамет лекове или да ја стављам руку у џеп да бих се окористила због прописивања лекова. Боље пролазе они доктори који имају 500 пацијената, код којих се мали број људи лечи, јер они имају малу потрошњу и њих нико не дира – додала је др Стајић.

Поводом овог случаја у Министарству здравља кажу да су званично затражили да се изјасне др Стајић, али и директорка ДЗ „Звездара” прим. др Драгана Трифуновић-Балановић, како би могли да реагују у оквиру својих надлежности.

Међутим, овај проблем поново је отворио питање: да ли лекар који је преоптерећен бројем пацијената може да пружи исти квалитет услуге првом и последњем болеснику који му уђе у ординацију и да при томе испуни све „обавезе” према послодавцу тако што ће имати уредну документацију?

Како истиче проф. др Драган Делић, председник Здравственог савета Србије, треба наћи меру између силног администрирања у здравству и посвећивања пацијенту, али да такви прописи не зависе од њих већ од законодавца.

– Залажем се за превентивну медицину, јер лекар у дому здравља може да реши више од 80 одсто проблема пацијената. Лекар мора да се окрене болеснику, а зна се да су нормативи велики и да због тога они имају мало времена за пацијента. Чињеница је да су преоптерећени и да те нормативе треба смањити, јер ако неко прегледа у смени 50 пацијената сигурно је да ради преко свих норми и да може да направи неки привид и грешку. Али, исто тако сви подаци морају да се уносе у картоне јер је то једина валидна документација – нагласио је др Делић.

У Министарству здравља су још пре неколико месеци рекли за „Политику” да је у припреми усвајање инструкције за здравствене установе која се односи на спровођење избора изабраног лекара и броја пацијената по једном изабраном доктору, а у оквиру којих ће постојати и ограничења у броју пацијената, како се не би умањио квалитет здравствене заштите, али до данашњег дана није обелодањено колики ће број пацијената бити предвиђен по једном изабраном лекару.