Без стреса, драги франкофили

Да ли је утопија живети на француском? Ова крилатица лансирана је недавно у Квебеку на првом светском форуму посвећеном француском језику, где је потегнут већ „стари” проблем: инвазија енглеског, али и питања стратегије чувања, одбране и развоја француског језика који сада говори 220 милиона људи у свету.

Енглеске речи и изрази толико су преплавили  француски језик да су коришћени, чак, и у председничкој кампањи. Почетно слово (Х) презимена тада председничког кандидата, а сада председника Франсоа Оланда, (Hollande) искоришћено је за реч „нада” која у енглеском такође почиње на слово „х”, па су штампане мајице са енглеским текстом: „HisforHope”. Асоцијације које се баве одбраном француског језика још тада су подигле глас и протестовале против овог, како су га назвале, скандала, тврдећи да то није први пут да социјалисти користе енглеске речи и изразе у својим кампањама (у време када се мислило да ће Доминик Строс-Кан бити главни Саркозијев ривал на изборима 20012, штампане су мајице са његовим ликом и натписом: „Yes, weKahn”).

Учесници форума у Квебеку сложили су се да је енглески извршио највећу инвазију на свакодневни говор, поготово младе популације. Следећи домен где се одомаћио јесу женски часописи. Чак и у планетарно познатом француском магазину „Ел” могу се готово на свакој страни наћи изрази на енглеском као „шопинг”, „кул”, „бјути”, „џоб“. Ипак, шампион у коришћењу енглеских речи и израза је тржиште. Компаније мисле, чуло се у Квебеку, да ће се све боље продати уколико у рекламу убаце енглеске изразе, мада то само показује њихов недостатак маште.

Кад је реч о технолошким иновацијама и компјутерској терминологији, Французи су доскочили енглеском управо захваљујући Квебеку где су још много раније креирани француски изрази за „и-мејл”, „чет”, „атач”. Мада се енглески изрази у свакодневном говору могу и даље чути, Французи који држе до свог језика увек ће, уместо „и-мејл”, рећи „куријел”. Наравно, није случајно што су ти изрази креирани управо у Квебеку, где је Народна скупштина још пре 35 година усвојила документ о специјалном статусу француског у лингвистичкој политици.

И док једни поручују: „Без стреса, драги франкофили, таква еволуција је природна у свим живим језицима”, генерални секретар Међународне организације франкофоније Абду Дијуф критиковао је француске интелектуалце да нису заинтересовани за чување француског језика и позвао лингвисте да заузму оштрији став у његовој одбрани.

– На срећу успели смо да заинтересујемо француске власти за франкофонију, али интелектуалци и даље не маре да се ангажују. Још гора ситуација је са пословним људима. Они су потпуно неизаинтересовани за ту тему. Њих једино занима мондијализација – рекао је Дијуф у интервјуу једном канадском дневнику на почетку овог форума, додајући да ће 2050. године бити 700 милиона људи који говоре француски, од чега, чак, 80 одсто у Африци.

Дијуфова критика упућена француским интелектуалцима није далеко од истине, јер за све време трајања форума у Квебеку ниједан од већих дневних листова у Француској није писао о овој теми. Велика репортажа о овом скупу могла се прочитати једино у „Метроу”, дневном листу који се бесплатно дистрибуира и чији тираж је 775.000 примерака, па се рачуна да га чита око 2,4 милиона особа дневно. Да би веродостојно описао инвазију енглеског на француски „Метро” је у наслову „Бог чува француски језик” донео комбинацију енглеског и француског, при чему су прве две речи написане на енглеском, а остало на француском. Духовито, прокоментарисали су чак и у асоцијацијама за одбрану и чување француског језика.

Неки познати француски лингвисти сматрају да проблем лежи у американизацији која доноси један језик и униформно мишљење, што је супротност културној разноликости коју пропагира франкофонија. С друге стране, Луј Бодоан, један од посланика франкофоног парламента, каже да американизација јењава и да присуствујемо мултиполаризацији света са продором Бразила, Кине, Индије и Русије и да ту ситуацију треба искористити и за француски и франкофонију, као и за све друге културе.

Жак Флоран, директор издања француских речника „Ларус”, каже да је у почетку било 40.000 речи енглеског порекла у „Ларусу”, а да их је сада готово 63.000, потврдивши да је то нормално за све живе језике и да „Ларус” узима енглеску реч само онда када не може да нађе одговарајућу реч у француском. Невоља је, међутим, у томе што су новинари почели да користе енглеске изразе иако у француском постоје еквиваленти за њих. Стога је, нарочито сада када су у току олимпијске игре, наглашено да треба користити  француске спортске изразе за „плеј-оф”, „сноуборд”, „кост килер”, „рафтинг”... а удружења за заштиту француског подсетила су на речник спортских израза штампан 2011. од стране Генералне комисије за терминологију и нове изразе.

Мада се чуло мишљење да је у Квебеку било више фолклора него закључака и одлука везаних за очување француског језика, његово одржавање је ипак оцењено као важан корак. Показано је да цивилно друштво хоће да делује одмах и да неће да чека државу, што не значи да уз помоћ државе та акција не би била боља и ефикаснија. Млади су усвојили декларације које су публиковали и на Фејсбуку. У тој документацији фејсбук је једина енглеска реч. За њу још није пронађен француски еквивалент.

Гордана Поповић