Среда, 22.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Монтирање истине о Сирији

Монтирање истине о Сирији
Откривена фото-монтажа: фотографија коју је објавио „Кронен цајтунг” (горе) и оригинална Ројтерсова фотографија (доле)

Најтиражнији аустријски булеварски дневник, бечки „Кронен цајтунг”, обмануо је половину тамошњег становништва које, према статистичким подацима, прати дневну штампу. У суботњем издању, изнад текста о офанзиви трупа Башара ал Асада, лист који дневно прочита око три од укупно осам милиона Аустријанаца објавио је фотографију, наводно, из разрушеног града Алепа – жена са путном торбом у руци, у пратњи мушкарца са бебом у наручју. „Асадова армија надире тенковима у Мајку свих битака”, гласио је наслов извештаја.

Читаоцима није промакло да је реч о манипулисаној фотографији. „Политикин” читалац Владан Миливојевић, примера ради, обавестио је нашу редакцију – електронском поштом. Други читаоци су жигосали обману на порталу друштвене мреже „Фејсбук”, трећи су се обратили „Викиликсу”...

Контролни орган аустријских медијских власника, издавача и новинара (Пресерат) утврдио је да су графичари „Кронен цајтунга” злоупотребили фотографију брачног пара са дететом из агенције ЕПА, „увлачећи” као позадину Ројтерсов снимак око 170 километара удаљеног разрушеног града Хомса.

Скандал је добио на замаху, па се за реч јавио главни уредник бечког дневника Кристоф Диханд који је, објашњавајући да није реч о манипулацији већ „само” о пропусту уредништва, рекао да „читаоцима није предочено да је реч о фото-монтажи која дочарава чињенично стање у Алепу”.

Став главног уредника не дели Пресерат, чији је шеф Александер Варцилек најавио покретање поступка после летње паузе, у септембру. Председник Новинарског синдиката Франц Бауер најавио је истрагу пред струковним судом части.

За реч су се јавиле и агенције Ројтерс и ЕПА, али су њихови протести наишли на критику – у духу аустријске пословице „ко седи у стакленој башти не би требало да баца камење у даљ”. Ројтерс је и сам био предмет критике због манипулације фотографијама. У сећању је афера из 2007. када је Ројтерс послао фотографију у свет из бомбардованог Бејрута. Облаци дима изнад рушевина у престоници Либана били су резултат – „надахнућа” фото-монтажера.

Сумња се и у аутентичност фотографије агенције ЕПА: амерички технолошки портал „Гизмондо” истиче да слике брачног пара са дететом, у бекству, потичу из серије фотографија која је коришћена за документацију страдања цивила у Либији.

У стручној студији Универзитета Филипс у немачком Марбургу, на тему „Манипулација фотографија – визуелне стратегије на примеру политичке мотивације”, истакнуто је да угледне медијске куће широм света прибегавају такозваној индукцији чула читалаца. У Немачкој су две немачке ТВ установе, АРД и ЗДФ, наводно користиле снимке ратних операција из Ирака да би документовале догађања у Сирији. Политичким магазинима „Шпигл” и „Фокус” ставља се на терет да фото-монтажом, или низом упоредних фотографија, подстичу подсвесни закључак читалаца о некој неправилности.

Стручним комисијама у ЕУ је у оцени (не)прихватљивости визуелне обмане кључан мотив обмане. „Ако се на слици немачке канцеларке Ангеле Меркел ретуширају трагови зноја под пазухом, то није повод за покретање поступка”, наводи се у студији марбуршког универзитета.

Међутим, аустријски клуб новинара другачије гледа на обмане „Кронен цајтунга”.

„Лист који се по читаности у односу на број становника сврстава међу водеће светске медије не би смео да се поиграва истином”, истиче се у саопштењу и додаје се да је ово друга груба манипулација листа ове године. Минулог фебруара, када је холандски принц настрадао у лавини, у Аустрији, „Кронен цајтунг” је десет година стару фотографију холандске краљице „укомпоновао” у слику главног улаза у болницу града Инзбрука, у Тиролу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.