Велика европска пијаца

Руски председник Владимир Путин предлаже Европљанима стварање јединственог тржишта које би се простирало од Атлантског до Тихог океана, пијацу на којој би се промет мерио трилионима евра.

Позив долази у тренутку када ЕУ броји тешке дане. Финансијска криза довела је неке чланице на ивицу банкрота. Грчка, Шпанија, Италија, Португалија... део су невоља које притискају Стари континент.

Русија у таквим околностима не може да се уљуљкује саопштењима према којима њена привреда функционише без потреса јер као највећи извозник енергената на континенту и те како зависи од тога где ће их Европљани куповати, и у којој количини.

Како пише „Вашингтон пост”, рецесија у Европи радикално ће смањити тражњу енергената и довести до пада њихове цене. „Као резултат, влада (Русије) биће принуђена да знатно смањи расходе, што би могло да допринесе несигурности у друштву, а самим тим и појаве социјалног незадовољства”, наводи аналитичар Кети Лали.

О ширењу кризе на исток говори се и у извештају Европске банке за обнову и развој (ЕБРД): негативни ефекти европских дешавања одразиће се кроз смањење цена сировина али и кроз пад спремности да се улаже у Русију.

Према мајским прогнозама ЕБРД-а, раст руске економије требало је да достигне 4,2 одсто у овој, и 4,3 процента у наредној години, али последње прогнозе су бројеве снизиле на 3,1, односно 3,3 одсто.

Привлачење иностраног капитала једна је од кључних ставки у новом Путиновом председничком мандату. Руској економији су за опстанак неопходни и нови финансијери и нове технологије. Ера енергената, јевтиних за домаћу употребу а скупих за кориснике са друге стране границе, неће трајати довека.

Али, да би ушла у европску утакмицу Русија мора да поправи имиџ партнера са којим није лако правити посао. Према статистици коју је обелоданила Светска банка, од 183 државе Русија је по пословности тек на 120. месту.

Ипак, ову процену не би требало примати без резерве. Према речима Лијама Халигена из „Просперити капитал менаџмента”, тренутно најактивнијег инвеститора у Русији, ова земља је на 13. месту по испуњавању договореног.

Пословну климу у Русији највише квари распрострањеност корупције, на свим нивоима. Од повезаности са највишим политичким круговима у држави такође умногоме зависи успешност пословања.

Ипак, оно што привлачи стране инвеститоре јесте могућност позамашне зараде. Не чуди стога што се руски капитал, који је земљу напустио у време пљачкашке приватизације државних предузећа деведесетих година, сада враћа у домовину – овај пут као страна инвестиција. Рачунице су показале да је током протекле три деценије из земље изнето нешто мање од 800 милијарди долара.

Почело у је време „перестројке” под руководством последњег совјетског председника Михаила Горбачова, а настављено за време његовог наследника, првог руског шефа државе Бориса Јељцина. Било је то време успона олигарха попут Бориса Березовског, Михаила Ходорковског, Владимира Гусинског, а потом и Романа Абрамовича, Олега Дерипаске, Михаила Прохорова.

Руски богаташи постали су синоним за раскош и раскалашност. Корупција је постала регуларан облик понашања.

Са таквим манирима на европску пијацу се не може. Поновним доласком на власт Путин се зарекао да ће ствари променити из корена. Страни инвеститори су ово обећање примили к знању, али чекају доказе да ће речено бити и испуњено.

Ако се то догоди, онда се ни идеја о стварању тржишта од Атлантика до Тихог океана неће чинити преамбициозном.