Занатлије ослобођене фискалних каса

Министар финансија и привреде Млађан Динкић најавио је јуче, да ће већ током овог месеца бити укинута обавеза занатлија да држе фискалне касе и ГПРС системе. „Ако ту обавезу немају адвокати, нема основа да је имају и занатлије”, рекао је Динкић, наглашавајући „да то не значи да неће бити финансијске дисциплине”. Према његовим речима, контролу нерегистрованих предузећа преузеће пореска управа од тржишне инспекције, а они који имају нерегистровану радњу, имаће одређени период прилагођавања и уласка у легални систем пословања.

Динкић је рекао да радње и угоститељски објекти неће бити затварани уколико не буду издали фискални рачун, већ ће бити новчано кажњени.

Министар је најавио да ће најкасније до краја августа бити обезбеђена финансијска подршка предузетницима, за одржавање ликвидности. Како је објаснио, реч је о кредитима чија би камата требало да износи један до два одсто годишње, а одобравао би их Фонд за развој. Он је додао да би до краја септембра требало да буду укинути и поједини парафискални намети, наглашавајући да он сматра да свакако треба укинути фирмарину за занатлије и комуналну накнаду за истицање рекламе и позвао занатлије да кажу шта још од намета треба да се укине. Током јесени, нагласио је он, биће и промењен закон о ауторским правима и биће укинута обавеза плаћања музичког динара.

Динкић је најавио и друге мере, које неће моћи одмах да буду примењене, због дефицита у буџету, али би већ од почетка наредне године могле да заживе. Једна од њих је и бесповратна подршка за инвестиције у занатству, која би предвиђала да држава подржи предузетнике који обезбеде најмање 50 одсто сопствених средстава, од укупне вредности инвестиције, док би преостали део финансирала држава.

Буџетски дефицит Србије је сада један од највећих у историји земље и износи око 2,2 милијарде евра, рекао је Динкић и додао да је ситуација са буџетом много гора него што је очекивао и да је дефицит премашио две милијарде евра, ако се укључи и новац од 170 милиона евра, који је „упумпан” у три државне банке.

Динкић је рекао да је његов циљ, имајући у виду садашњу тешку финансијску ситуацију, да се обезбеди елементарно функционисања државе и најавио до краја септембра доношење програма фискалне консолидације.

Министар је казао да попуњавање постојећег дефицита у буџету неће бити лако и да се тај посао не може обавити преко ноћи, али је најавио да има јасан план како да то учини.

Према речима Динкића, биће му потребно месец дана да утврди шта је тачно урађено са буџетом и да ли има још неког мањка.

Он је навео да је компанија „Србијагас” у великом мањку, због разлике у цени гаса. Због тога је за четири године накупљен минус од милијарду евра, који ће постати јавни дуг државе.

Министар финансија и привреде Млађан Динкић изјавио је да је добио потврду од директорке државног трезора да само још у августу има новца за исплату плата и пензија.

Прва ствар коју сам питао директорку трезора била је: „Имамо ли новца за плате и пензије и до када”? Одговор је био: „Успели смо да обезбедимо за август”. Динкић је додао да треба да се предузму још неки кораци да би се обезбедио новац за септембарске плате и пензије. „Сада радимо на томе да обезбедимо пензије за септембар, толико је тешка ситуација”, рекао је Динкић.

Он је изразио уверење да ће у кратком року успети да направи план фискалне консолидације и среди стање у буџетској каси.

Министар је навео да је његов план реструктурирање нашег дуга до краја године, тако што би се вратио дуг са високим каматним стопама, а да ако већ морамо да се задужимо то буде под повољнијим условима. „Другим речима да се пребацимо на задуживање од билатералних институција уместо на домаћем тржишту капитала, где је каматна стопа висока и креће се од 14 до 15 процената”, додао је Динкић.

Он је подсетио да се држава до сада задуживала емисијом трезорских записа, али да је до сада продавано 20 одсто емисије, али се ситуација поправила у односу на пре месец дана, те је сада степен успешности продаје записа виши од 60 процената. „Ми имамо понуду за финансирање од стране инвестиционих фондова, али ја хоћу да смањимо камату и обезбедимо повољније услове,” рекао је он и додао да разговара са потенцијалним кредиторима, али све са идејом да се стане са задуживањем и да се обезбеди да не буде раста јавног дуга у наредној години.

Динкић је казао и да је разговарао са банкама да обезбеде повољне кредите за привреднике, тако што би се за велику привреду одобравали кредити по камати од четири одсто, а за малу привреду од један одсто годишње.