Ни по бабу, ни по стричевима

Стара изрека из народне песме поново је актуелна ових дана. Најпре је Александар Вучић похваљен да је поступио ни по бабу ни по стричевима када је Милици Делевић понудио место министра спољних послова, а затим је и Јово Бакић на овим страницама позвао напредњаке да на исти начин обуздају насилнике који се повезују с њима. Политичари стално тврде да се руководе општим интересом, а не својим личним или партијским.И ми, дакле, у политичкој јавности користимо појмове општег интереса, непристрасности и правде као кључне регулативе политичког живота. Од политике тражимо да буде у интересу народа.

Али нам нешто и не иде. Управо оно што се смера тим појмовима, који су у политици незаобилазни, није лако остварити. Могу се издвојити три начина да политика буде у општем интересу. Први је демократија, периодични избори на којима се власт може сменити. Ту не стојимо баш најбоље, прошли избори су махом приказивани као „губљење времена”. Политичари и медији нису у њима видели нешто корисно путем чега ће грађани натерати власт да ради у општем интересу. Други пут је ослањање на праведност и способност политичара. Међутим, у одсуству контроле, показало се да наши политичари брзо приватизују државу и од ње направе партијско-тајкунску прћију. Сви смо приметили да су најгласнији критичари прошле владе биле управо њене чланице. Захтевала се:департизација,због тога што је држава постала потпуно партијска, професионализација,јер су јавна предузећа уништена, децентрализација,јер је јаз између региона огроман. А све је то било у дугогодишњој надлежности критичара. Многи су све наде полагали у трећи начин, у независне институције и медије. Али ни ту се нисмо показали најбоље. Такозване независне институције се или уопште нису мешале у свој посао, наступајући отворено као адвокати владе, или су биле игнорисане. Медији су отворено нападали Верицу Бараћ када је објавила извештај о њима. Наше независне институције биле су махом клијентске.

Проблем ту није само у нама него и у концепцији. Обично се подразумева да је решење за боље функционисање институција у томе да их из руку политичара пребацимо у руке независних стручњака. Струка је наводно јединствена група која ће послове сигурно водити на најбољи начин. Али ту постоје два проблема. Ове „независне институције” се не бирају на изборима, па се изборна демократија не може искористити за њихову контролу. А, с друге стране, не би се Платон толико трудио око образовања владара и забране приватне имовине за њих да је тако лако добити независну институцију. Другим речима, да би добили независне институције, медије, судове и све оно што би требало да функционише „ни по бабу, ни по стричевима” није довољно да некога осигурамо од политичке смене.

У том светлу треба гледати и на најновији случај смене државних секретара и изгледну смену, односно сада већ, оставку гувернера. Нажалост, државни службеници у протеклом периоду нису довољно чували демократски поредак, да би данас били заштићени као његов стуб. Ако смо живели у партијској и приватизованој држави и то никоме није сметало, а не знамо ни како ће бити убудуће, онда су секретари морали да ураде више да би данас били заштићени. Само државни службеници уређене и праведне државе могу да претендују на останак, па чак не ни они уколико нова власт жели да ризикује њихову смену. Оставка Шошкића је природна и због тога што нова власт жели да води другачију економску политику.

Наше дилеме се дакле не могу лако решити. Има неолибералних интелектуалаца који мисле да је немогуће да власт поступа на непристрасан начин и да би цео концепт „општег интереса” требало напустити. Увек се поступа или по бабу или по стричевима, и једини начин да ,,бабо” или ,,стричеви” престану да буду репер јесте да буду, једниили други, на изборима скинути с власти. На овај начин се цео проблем скида са дневног реда. Али то није добро.

Јер нама супотребне независне институције и могуће је да их имамо. Али да би их добили морамо се мало више потрудити. Да би се поступало непристрасно, није потребно да се властита пристрасност сасвим укине, него је довољно да се поштују правила непристрасности. Да се што више поступа, како некад народни песник рече: „Ни по бабу, ни по стричевима”.

*www.filozofijainfo.com