Ni po babu, ni po stričevima

Stara izreka iz narodne pesme ponovo je aktuelna ovih dana. Najpre je Aleksandar Vučić pohvaljen da je postupio ni po babu ni po stričevima kada je Milici Delević ponudio mesto ministra spoljnih poslova, a zatim je i Jovo Bakić na ovim stranicama pozvao naprednjake da na isti način obuzdaju nasilnike koji se povezuju s njima. Političari stalno tvrde da se rukovode opštim interesom, a ne svojim ličnim ili partijskim.I mi, dakle, u političkoj javnosti koristimo pojmove opšteg interesa, nepristrasnosti i pravde kao ključne regulative političkog života. Od politike tražimo da bude u interesu naroda.

Ali nam nešto i ne ide. Upravo ono što se smera tim pojmovima, koji su u politici nezaobilazni, nije lako ostvariti. Mogu se izdvojiti tri načina da politika bude u opštem interesu. Prvi je demokratija, periodični izbori na kojima se vlast može smeniti. Tu ne stojimo baš najbolje, prošli izbori su mahom prikazivani kao „gubljenje vremena”. Političari i mediji nisu u njima videli nešto korisno putem čega će građani naterati vlast da radi u opštem interesu. Drugi put je oslanjanje na pravednost i sposobnost političara. Međutim, u odsustvu kontrole, pokazalo se da naši političari brzo privatizuju državu i od nje naprave partijsko-tajkunsku prćiju. Svi smo primetili da su najglasniji kritičari prošle vlade bile upravo njene članice. Zahtevala se:departizacija,zbog toga što je država postala potpuno partijska, profesionalizacija,jer su javna preduzeća uništena, decentralizacija,jer je jaz između regiona ogroman. A sve je to bilo u dugogodišnjoj nadležnosti kritičara. Mnogi su sve nade polagali u treći način, u nezavisne institucije i medije. Ali ni tu se nismo pokazali najbolje. Takozvane nezavisne institucije se ili uopšte nisu mešale u svoj posao, nastupajući otvoreno kao advokati vlade, ili su bile ignorisane. Mediji su otvoreno napadali Vericu Barać kada je objavila izveštaj o njima. Naše nezavisne institucije bile su mahom klijentske.

Problem tu nije samo u nama nego i u koncepciji. Obično se podrazumeva da je rešenje za bolje funkcionisanje institucija u tome da ih iz ruku političara prebacimo u ruke nezavisnih stručnjaka. Struka je navodno jedinstvena grupa koja će poslove sigurno voditi na najbolji način. Ali tu postoje dva problema. Ove „nezavisne institucije” se ne biraju na izborima, pa se izborna demokratija ne može iskoristiti za njihovu kontrolu. A, s druge strane, ne bi se Platon toliko trudio oko obrazovanja vladara i zabrane privatne imovine za njih da je tako lako dobiti nezavisnu instituciju. Drugim rečima, da bi dobili nezavisne institucije, medije, sudove i sve ono što bi trebalo da funkcioniše „ni po babu, ni po stričevima” nije dovoljno da nekoga osiguramo od političke smene.

U tom svetlu treba gledati i na najnoviji slučaj smene državnih sekretara i izglednu smenu, odnosno sada već, ostavku guvernera. Nažalost, državni službenici u proteklom periodu nisu dovoljno čuvali demokratski poredak, da bi danas bili zaštićeni kao njegov stub. Ako smo živeli u partijskoj i privatizovanoj državi i to nikome nije smetalo, a ne znamo ni kako će biti ubuduće, onda su sekretari morali da urade više da bi danas bili zaštićeni. Samo državni službenici uređene i pravedne države mogu da pretenduju na ostanak, pa čak ne ni oni ukoliko nova vlast želi da rizikuje njihovu smenu. Ostavka Šoškića je prirodna i zbog toga što nova vlast želi da vodi drugačiju ekonomsku politiku.

Naše dileme se dakle ne mogu lako rešiti. Ima neoliberalnih intelektualaca koji misle da je nemoguće da vlast postupa na nepristrasan način i da bi ceo koncept „opšteg interesa” trebalo napustiti. Uvek se postupa ili po babu ili po stričevima, i jedini način da ,,babo” ili ,,stričevi” prestanu da budu reper jeste da budu, jedniili drugi, na izborima skinuti s vlasti. Na ovaj način se ceo problem skida sa dnevnog reda. Ali to nije dobro.

Jer nama supotrebne nezavisne institucije i moguće je da ih imamo. Ali da bi ih dobili moramo se malo više potruditi. Da bi se postupalo nepristrasno, nije potrebno da se vlastita pristrasnost sasvim ukine, nego je dovoljno da se poštuju pravila nepristrasnosti. Da se što više postupa, kako nekad narodni pesnik reče: „Ni po babu, ni po stričevima”.

*www.filozofijainfo.com