Добар бизнис у Београду
Проглашењем победника такмичарског програма "Европа ван Европе" и уручењем награде нашег листа, вечерас у 19.30 сати у Великој дворани "Сава центра" биће затворен 35. Фест. Београдски фестивал нису само филмови, гости, распродате пројекције и десетине хиљада љубитеља седме уметности, већ и састанци филмских аутора и потенцијалних финансијера који се одржавају у оквиру радног дела фестивала "Б2Б" ("Belgrade to business"). Резултати ових састанака биће нови филмови који ће наредних година бити гледани на Фесту.
Састанци сценариста и редитеља са потенцијалним продуцентима, представницима филмских фондова и телевизијских компанија одржавају се у "Сава центру" и данас се приводе крају. Током ових разговора уговарају се нове копродукције као и могућности за нове пласмане нашег филма у свету и на страним фестивалима.
Овогодишњи "Б2Б", који су прошле године покренули Срдан Голубовић, редитељ, и Мирослав Могоровић, продуцент, окупља 12 филмских пројеката у развоју из Казахстана, Русије, Украјине, Таџикистана, Хрватске, Турске, Јерменије, Израела, Македоније, као и два српска пројекта – "Како су ме украли Немци" Милоша Радивојевића, по сценарију редитеља и Владиславе Војновић, и "Неконтролисани тренуци" по сценарију и у режији Владимира Паскаљевића. Сви пројекти конкуришу за једну од три награде од по 7.000 евра које ће им бити додељене уз обавезу регионалне премијере на неком од наредних издања нашег Феста. Прошлогодишњи "Б2Б" са по 10.000 евра је наградио два пројекта – "Аги и Ема" Милутина Петровића који је у процесу постпродукције и филм "Да би доспео у рај, прво умри" који је приказан у програму "Европа без Европе" и такмичи се за "Политикину" награду.
– Циљеви програма "Б2Б" су да се укаже на кинематографије које немају довољно средстава, али имају идеје и да Београд буде место филмских сусрета и удруживања истока и запада Европе – истиче Мирослав Могоровић, координатор овог програма. Он додаје да су међу гостима овогодишњих радних сесија Феста и представници водећих филмских копродукционих маркета у Берлину, Ротердаму и Паризу.
За све учеснике програма "Б2Б" припремљени су: врло прегледан каталог пројеката који учествују и добро опремљен каталог српских филмова у настајању, који пружа све неопходне информације о нашим филмовима и контакте за потенцијалне улагаче у нашу кинематографију.
Један од седам филмова који се такмиче за "Политикину" награду у програму "Европа ван Европе" јесте и "Армин" Огњена Свиличића који је приказан у програму "Форум" недавно одржаног Берлинског фестивала. Главне улоге у интимној и допадљивој причи о односу оца и сина који се, између осталог, заснива и на прећутном подржавању и одсуству расправа и свађа, Свиличић је доделио Емиру Хаџихафизбеговићу и младом глумцу Армину Омеровићу који је играо у филму "Пут лубеница" Бранка Шмита, приказаног на 35. Фесту у програму "Хоризонти".
– За редитеља је важно да борави са глумцима и да са њима разговара о ликовима и њиховим односима. Са њима се разговара док између себе не успоставе однос. Када се то догоди, као у случају филма "Армин", редитељ им више није потребан – нашалио се Свиличић у јучерашњем сусрету са новинарима. Он је додао да је однос који слика у филму препознатљив, али и необичан.
– Испод тог препознатљивог односа сина и оца, наслагане су и друге ствари. Армин је дечак од 14 година и често је незадовољан својим оцем. Међутим, чак и да живе сиромашно, он би увек критиковао оца, али му то никада не би рекао – додао је редитељ и сценариста Свиличић, који се и у претходном филму, "Опрости за кунг фу" бавио породичним односима, и то односом кћерке и оца. Свиличић је најавио да ће у наредном филму "Рај на земљи" приказати комичне ситуације боравка два страна туриста у Хрватској, који су се изгубили у планинама изнад Јадрана.
--------------------------------------------------------------------------
"Историја филма II" и румунски филм
На јучерашњој конференцији за новинаре, издавачка кућа "Клио" представила је књигу "Историја филма II" Дејвида А. Кука, и најавила објављивање и трећег тома овог значајног филмског издања. Дана Димитриу, представница Румунског фестивала у Букурешту, говорила је о стању у румунској кинематографији. Она је истакла да иако је румунски филм врло популаран у свету – четири румунска филма приказана су у посебном програму и на Фесту – у Румунији има врло мали број гледалаца. Димитриу је додала да је за предстојећи фестивал у Букурешту, чији је уметнички директор, пријављено чак пет српских филмова.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


