Древни занат грнчара у Злакуси

Злакуса код Ужица – Прионули ових дана на посао уметници керамичари пред кућом мајстора грнчара Велимира Шуњеварића подно шумовитог узвишења у Злакуси. У селу где израда глиненог посуђа већ вековима живот значи, праве они разнолике уметничке предмете од глине, па кад заврше пеку их на отвореној ватри. Спајају тако древни занат и давнашњу народну технологију са модерним материјалима и савременим правцима у уметности.

Траје, тако, 17. међународна колонија керамике „Злакуса 2012” која овде у првих 11 дана августа окупља двадесетак уметника керамичара и ликовних критичара из Србије, Турске и Словеније. Ову уметничку смотру је још средином деведесетих покренула ужичка уметница Софија Бунарџић. За минулих 17 лета око 300 уметника из 21 земље и 16 ликовних критичара стварало је у селу грнчара.

Захваљујући колонији створена је јединствена уметничка техника „керамика Злакуса“ која комбинује стари занат и модерну уметност, наша традиција светом је пронета, а у вековну грнчарију Злакусе удахнут је нови живот. Некад, свега шест мајстора бавило се тим занатом, чувајући од одумирања четири века стар сеоски посао. Данас има око 40 мајстора грнчара, углавном млађих, продаја земљаног посуђа које они праве лепо иде, а самостално грнчарију израђује и једна жена, Даница Шуњеварић.

И овог лета Софија Бунарџић је све добро организовала и колеге уметнике окупила.

– Код ове технике изворно је што уметничке предмете израђујемо од мешавине глине и камена, на ручном точку, затим зидањем како то раде мајстори грнчари, те што извајано печемо на отвореној ватри, на око 700 степени. Модерни су материјали којим их надограђујемо: боје, енгобе, терасигилат, злато за керамику, метал и друго. Радо овде долазе уметници из света, ту је сада троје универзитетских професора керамичара из Турске, као и уметница из Словеније, где је, по угледу на Злакусу, такође покренута међународна колонија керамике – каже за наш лист Софија.

Гошћу из Љубљане Еву Петерсон Ленаси, самосталну уметницу, одушевљавају, како каже, лепоте Злакусе, добра храна, као и атрактивност древног грнчарског заната који настоји да што више испоштује у својим делима. Међу учесницима колоније је и наш познати уметник Милан Блануша, чувен по својим сликама, цртежима, графикама и теракотама.

– Први пут сам у Злакуси и знао сам за ову израду грнчарије по посебној технологији. Најинтересантније је то што се теракоте пеку напољу, на отвореној ватри, а ја нисам до сада практиковао такав вид печења. То искуство применићу у Делиблатској пешчари, где имам викендицу. И зидање предмета је занимљиво, јер је основа рада у глини, а учи се од мајстора домаћина – рекао нам је Блануша.

Већ трећу годину домаћин колоније је Велимир Шуњеварић. Увек расположен, и овог пута се у свом домаћинству лепо дружи с уметницима.

– Ово су добри и скромни људи, који шире позитивну причу о Злакуси. Хвала Софији на организацији колоније, јер је то и нама мајсторима донело корист: последњих година земљано посуђе које правимо боље се продаје, а и етно-туризам је заживео на селу – истиче домаћин.

Бранко Пејовић

-----------------------------------------------------------

Производ „мејд ин Србија“

Један од учесника колоније у Злакуси, индустријски дизајнер Марко Станојевић, који је дизајн предавао на политехници у Милану а сада то ради у Београду, ангажује се у последње време на формирању типичног производа Србије, српског дизајна, који ће имати наш идентитет на међународном тржишту.

– Идеја је да га заснујемо на нашим аутентичним занатима и отуда веза са „Керамиком Злакуса“, те да његова производња буде могућа искључиво код нас, с погодностима за произвођаче, мајсторе, уметнике. Правимо производ који је само наш, градимо бренд „мејд ин Србија“ за следеће генерације – истиче Станојевић.