Панкери, фишкали и култур-трегери

Када се бизарни панкерски шоу с оне стране границе доброг укуса убаци пред олтар у земљи чија ауторитарна власт нема разумевања за политизиране изливе младалачке какве год креативности, онда се добије експлозивна смеша која намах напусти границе Русије и готово да поприми елементе хладноратовског пропагандног препуцавања.

Три чланице женске панк групе „Пуси рајот” тренутно су пред судом оптужене да су у фебруару током „панк молитве” у московској цркви Христа Спаситеља извеле богохулни концерт молећи Богородицу да „прогна” тадашњег премијера а садашњег председника Владимира Путина.

С једне стране су три младе панкерке – 22, 24 и 29 година – довољно бистре да схвате да пречица до славе води преко било какве провокације, али и довољно наивне да помисле да црквени перформанс зачињен позивима да Путин напусти власт неће проћи некажњено.

С друге стране је апарат државе научен да „прво пуца а онда пита” и моћна црква која је повратила своје утицајно место у животу земље чије прокламовано напредовање према демократији и даље озбиљно притиска ауторитарност.

Све се догађало само који дан уочи председничких избора 4. марта и два месеца после парламентарних избора за државну Думу које је владајућа Јединствена Русија добила, уз оптужбе опозиције за крађу гласова. У усијаној атмосфери, ухапшене су већ почетком марта.

После пет месеци затвора, суђење се одмах претворило у прави политички трилер пропраћен опозиционим манифестацијама подршке девојкама по Москви. Чак је и судница једном привремено евакуисана због претње бомбом.

Случај је поделио Русију јер су се на другој страни одмах нашли идеолошки фишкали и култур-трегери, заговорници силе. На другој опозиција, либерална и интелектуална Русија, укључујући и верничку.

Запад је процес искористио да Москви одржи лекције око људских права. Умешали су се Стејт департмент, двојица бивших шефова британске дипломатије, организације за одбрану људских права.

Руским девојкама због „хулиганства мотивисаног верском мржњом” прети казна до седам година затвора!

Мишљења сам да се због шокантног концерта не завршава се у лисицама, уз пратњу полицијских ротвајлера, у суду иза гвоздених решетки. Будили су их у 5 ујутру, држали у простору метар са метар, испитивали по 12 сати без хране и воде. Није необично да им је у судници позлило. Одбијен им је захтев за додатно време да проуче 2.800 страна дугу оптужницу којој су тужиоци у међувремену додали 100 страна.

Да будем јасан: немам никаквог разумевања за неприлично и разуларено скакање под маскама и подизање сукњи испред олтара, које је умонтирано у политички спот. Неваспитано и примитивно с грађанског становишта, богохулно с црквеног.

Група провокативног имена могла је да нађе прикладније место да испољи своје музичке амбиције и политичке ненаклоности. Свуда у свету биле би кажњене, али васпитно. Десет дана друштвено корисног рада, на пример.

Сасвим је при том јасно да никада не би постале медијске звезде да оно што су урадиле нису урадиле управо на светом месту. Стекле су славу по истом рецепту по коме и разни писци последњих година који знају да им је публицитет загарантован уколико напишу по коју провокативну реченицу на рачун пророка Мухамеда.

Ипак, попут љутитих улема који фатвама прете богохулницима ислама, највећу славу обезбедили су им руски политичари, владике, полиција и суд.

Необично је како се неке државе транзиције тешко ослобађају легата тоталитарних режима. Колико су лако пригрлиле корупцију, толико су и даље у стању да од неких ситуација направе непотребне политичке драме – сетимо се само како су у СССР-у или Југославији од појединих опскурних типова знали да створе дисиденте.

Осећај моћи, који подразумева неспремност на било какву врсту јавне критике – писаца, музичара или новинара – касније се режимима лупао о главу, али изгледа да је то многима остала ненаучена лекција.

Јединствена Русија, на пример, је од децембра до јула – периода у коме је била оптужена као „партија превараната и лопова” и у коме је креирала изразито ригорозан закон који спречава јавно испољавање незадовољства Путином и властима – свој рејтинг са 49 спустила на 44.

Ауторитарни приступ случају панкерки вероватно ће их коштати још понеки поен. Од слабе је помоћи и Валериј Федотов, једини посланик Јединствене Русије који је јавно затражио да девојке буду одмах ослобођене јер процес „дискредитује” руско правосуђе.

Премијер Дмитриј Медведев је у априлу само констатовао да су „Пуси рајот” добиле оно што су тражиле – популарност. Оно што је у старту био апсурдни скандал сада показује ирационалност власти.

Када се испоставило да могу да добију и по седам година робије, Медведев је почетком недеље ушао у клинч са западним критичарима рекавши да су „младе жене срећне” што им се суди у Русији јер би негде другде прошле лошије.

Шта то значи? Да би биле каменоване у Саудијској Арабији? Да би им талибани одрубили главе? Да су срећне што нису рођене у Кампућији у време Пола Пота?

Но, некако слутим да иза свега стоји Руска православна црква. Није први пут, не само тамо него и овде, да владике послушну власт уваљују у политичке невоље. Зар то није још један од колективних симптома источне транзиције?

Покрећући средњевековни лов на вештице, понављајући грешку попут екскомуникације Лава Толстоја 1901, РПС је нанела велику штету сопственом угледу. А можда и није.

Можда су конзервативни руски црквењаци – духовне лучоноше многих владика сестринске Српске православне цркве – неспремни да прогледају заблуделим панк-овчицама баш зато што им је много важније да обрадују своје националисте и религиозне радикале.

Стичем утисак да се младим женама мање суди зато што су тражиле Путинову оставку, а више због „верске мржње”. Оне су де факто повредиле „верске статуте” који чак и не постоје у руском Кривичном закону, да не кажем да немају места у земљи коју Устав дефинише као секуларну.

Парадоксално је да би девојке за исту ствар у време царства, за претпоставити конзервативне ере у којој је црква имала значајну званичну улогу, могле да буду кажњене максимум три месеца затвора!

Како год, суђење је богом дата прилика властима да разбију опозицију чије либерално крило сматра да је панкерке требало давно ослободити, док националисти не могу да им опросте ударац на традиционалне вредности Русије, због чега заслужују оштру казну.

Пошто је враг однео шалу, што ће рећи попримио нежељене димензије, Путин је изјавио да панкерке не треба оштро казнити. Касно. Штета је начињена, а свима по свету који су склони сили послата је порука: не правите слона од миша. Не дирајте права уметника или квази уметника. За политику је то веома опасно.

Полемика око случаја „Пуси рајот” симптоматично указују на једноставан закључак: нешто са демократијом није у реду када се власти прекомерно ангажују око бизарних ствари ослањајући се на брзе, казнене и репресивне мере.