Име и презиме, слика и оглас педофила

Ниш – Ретко се догађа на овим српским просторима да се особи ухапшеној, како се обично каже, због основане сумње да је извршио кривично дело, објави пуно име и презиме, а још ређе да се одмах медијима, новинама и телевизији поделе и фотографије лица које је затворено. То се ипак догодило у Нишу. И, чини се, с великим разлогом.

У четвртак је нишка полиција званично објавила да је слободе лишен педофил који је, у намери да их обљуби, насрнуо на двојицу дечака, једног од осам и другог од дванаест година, и сексуално их злостављао. Уз пристанак и дозволу надлежних правосудних органа – истражног судије и тужиоца, емитовано је саопштење у којем се наводи да је слободе лишен Предраг Николић, рођен 1938. године, из Ниша, коме се на терет ставља кривично дело недозвољених полних радњи. А новинарима је подељена и фотографија ухапшеног. Да се објави, наравно, јер има индиција да је „деловање” овог настраног Нишлије у претходним годинама много шире него последњи насртај на двојицу малишана због којег је допао затвора.

Истога дана у Палати правде у Нишу потврђено је да је Предраг Николић повратник на стазе безакоња и криминала и то за исто дело: пре нешто мање од десет година већ је хапшен због педофилије. Током ондашњег судског процеса непобитно су утврђени његова кривица и настраност, због чега је био осуђен – због сексуалног злостављања и обљубе малолетних лица провео је две године у затвору, из којег је изашао 2006.

Брзо се испоставило да овај настрани Нишлија није мировао ни по изласку из затвора, па чак и да се о томе наслућивало, али да ипак није спречен.

Свих претходних година од изласка из затвора Николић се бавио надрилекарством. Такође незаконито. Ишао је толико далеко да је штампао летак са огласом у којем је нудио своје „проверене и признате медицинске” способности и услуге. Тај оглас говори све. У својој ординацији „Алфа” Предраг Николић отклањао је недостатке и лечио, како стоји на врху огласа и позиву за оздрављење, децу и одрасле.

„Помагао” је да се отклоне сметње у говору, посебно лечио муцање, помагао је слабовидима – онима који носе наочаре; слабим ученицима нудио бољи успех и лакше учење, лечио је страх и депресију, епилепсију, лоше навике попут „гризења ноктију”, па чак и зависност од дроге и компјутера. А доприносио је и „бољим резултатима у спорту, уметности и музици, па чак и у балету…”

На крају огласа наглашено је да је за ученике основних школа први преглед бесплатан.

Леци са огласом дељени су у двориштима школа, на нишким улицама, убацивани у поштанске сандучиће…

Нејасно је како је Предрагу Николићу дозвољавано да мами и намами малишане и њихове родитеље, зашто ништа није предузето да се заустави? Зар они који се баве спречавањем и елиминисањем оваквих незаконитих и настраних радњи нису могли само једним позивом на објављен и у огласу одштампан мобилни телефон, да утврде о коме је реч?

Наравно, велико је питање и колико то лаковерних живи у овој нашој земљи. Јер, малишане над којима је покушао да изврши кривично дело недозвољених полних радњи, због чега је ономад ухапшен, код Николића су довели њихови родитељи. Дечаци су имали проблем са ноћним мокрењем.

Да ли су насели само на то да је први преглед бесплатан? И да ли су заиста поверовали у моћ надрилекара, не размишљајући какве ће последице тај „преглед”, који се завршио покушајем сексуалног манијака да обљуби дечаке, оставити на њих целог живота?

Тома Тодоровић