Бритић: Британац с презименом на -ић

Друга генерација Британаца српског порекла споразумева се искључиво на енглеском језику. Читање текстова на српском им тешко иде, а усвајање ћирилице је још већа баријера, нарочито за потомке оних чији су преци дошли из Босне или Хрватске. Емигранти из Србије по правилу бивају потпуно асимиловани, а не само интегрисани у у британско друштво, каже за „Политику” Стан (Станислав) Смиљанић (42), инжењер рођен у Лондону, чији су родитељи у Британију емигрирали шездесетих година прошлог века. Смиљанић је у слободно време уредник „Бритића” (­www.ebr­it­ic.com), онлајн магазина за Србе у Великој Британији.

– Наравно да постоји природна тенденција код људи да се уклопе у средину у којој живе, а негативна медијска слика о Србији само је појачала тај тренд. Коначно, непостојање медија који би се обраћао британским Србима било је неопростиво у медијској ери. Без њега наша заједница као да није ни постојала – рекао је Смиљанић.

Овај Британац српског порекла, с којим смо разговарали на енглеском, заједно с пријатељем Алексом (Александром) Симићем, 2008. године прихватио се алтруистичког задатка – почели су да штампају магазин намењен Србима у Британији.

Алекс 

– Нас двојица, као Срби рођени и одрасли у Британији, схватили смо да ће се нова генерација емиграната из Србије, она која је почела да пристиже деведесетих, ускоро сусрести са чињеницом да ће им се деца утопити у британско друштво без икаквог трага о свом пореклу. Како смо ми то на својој кожи већ искусили, а у жељи да нешто учинимо, настао је „Бритић”. Почели смо најпре са издавањем штампаног магазина у 20.000 примерака који смо бесплатно поштом слали члановима српске заједнице – објаснио је Смиљанић.

После неког времена, двојица ентузијаста су увидели да њихова британско-српска микроекономија једноставно не може да издржи штампање бесплатног магазина. Тада су се окренули интернету.

– У ери када и моји пензионисани родитељи код куће имају интернет, схватили смо да то може да буде важан мост који би спојио британске Србе – навео је Смиљанић.

Мада је првобитна замисао била да интернет сајт www.ebritic.com буде двојезичан, данас је више од 90 одсто његовог садржаја на енглеском језику.

– Део дијаспоре који добро влада српским језиком може да чита вести из Србије изворно на сајтовима српских медија. Али коме ће се друга или трећа генерација Срба у Британији окренути ако жели да се информише о вестима из Србије или дијаспоре? С друге стране, 90 одсто прилога или прича које објављујемо, а раде их наши људи, већ су написане на енглеском рекао је Смиљанић. Више од половине посетилаца сајта су Срби из Велике Британије, док остатак чини део наше дијаспоре која не познаје српски језик из Канаде, САД и Аустралије.

– Генерације Срба које натурализоване одрастају у Британији морају колективно да пронађу нови идентитет који ће нам дати дубљи смисао припадања. Зато посетиоцима сајта представљамо активности свих оних који томе доприносе – од Кола српских сестара, наставника у школама језика, цркве, уметника, музичара, окупљања које организују британски Срби – рекао је Смиљанић, додајући да „Бритић” бар делимично покушава да премости културни јаз између две генерације српских емиграната – оних који су у Британију дошли после Другог светског рата и емиграције која је почела да стиже деведесетих.

– Кључ свега је да пронађемо баланс између нашег британског и српског „ја”. Када Новак Ђоковић победи на Вимблдону или Немања Видић носи капитенску траку Манчестер јунајтеда, то је оно са чиме млади могу да се поистовете. Такође, импонује нам када Алекс Џош, Србин рођен у Британији, далеко догура у највећем Би-Би-Сијевом шоу за таленте, или чињеница да је најутицајнији судија у Европи, сер Николас Душан Браца, актуелни председник Европског суда за људска права у Стразбуру, пореклом британски Србин – додао је Смиљанић.

Понављајући да се данас заправо не зна колико тачно људи српског порекла живи у Британији, а барата се незваничном цифром од око 70.000. Смиљанић закључује да је најважнија организација међу њима, како по утицају, тако и по броју чланова, остала Српска православна црква.

– Ипак, сем на Васкрс и Божић, све је мање људи који долазе у цркву. С друге стране, већина нас има позитиван однос према Цркви и желимо да наша вера буде на прави начин пренета новим генерацијама. Ако је потребно, и на енглеском језику, нарочито онима које је већ захватио талас секуларизма који је запљуснуо Британију – рекао је Смиљанић.

Марко Албуновић