Нова реалност: Шангајска берза

Био је то јединствен догађај у историји Кине, кинеско-америчких односа и светске привреде: нагли пад деоница на Шангајској берзи изазвао је, за само неколико часова, потрес на Њујоршкој берзи у Волстриту, а потом и у главним финансијским центрима у Азији, Аустралији и Латинској Америци.
Разлози за узнемиреност власника хартија од вредности нису свуда, а понајмање у Кини и Америци, било неопходно исти. Али, ова узнемиреност се исказала као посредан доказ да је привреда Кине дубоко интегрисана у глобалну привреду, да су Кина и Америка економски срасле попут "сијамских близанаца" – како су неки амерички стручњаци у последњих неколико година и говорили – и да је Шангај, локомотива кинеских реформи, по финансијској моћи и утицају вероватно већ претекао Хонгконг.

Шангајска берза није исто што и Волстрит или лондонски Сити, али је очигледно део нове реалности у светској привреди и нов барометар у економској глобализацији. Кад је у Шангају, а потом и широм Кине, вредност акција пала прошлог уторка за девет одсто – био је то шок. Ништа слично се није десило за читаву једну деценију. Да изненађење буде веће, кинеско тржиште акција – које је, по оценама финансијских стручњака, мирно "спавало" на ловорикама – нагло је лане повећало своју вредност за готово невероватних 170 процената и код улагача, особито страних, створило представу о апсолутној инвестиционој сигурности. Тој представи је допринела и кинеска влада која је страним партнерима нудила део акција у највећим и најпрофитабилнијим националним компанијама.

Дејство гласина

Није било видљивих наговештаја да ће акције почети да падају. Нити је, кад се то десило, било убедљивих доказа да је поремећаје на финансијском тржишту условио било који озбиљнији економски или политички проблем. Кинеска спољна трговина у јануару је увећала суфицит за чак 67 одсто у односу на исти период прошле године. Девизне резерве су премашиле један билион долара. У току је расправа како да се та огромна средства што рационалније користе. Инфлација је под контролом. Политичка ситуација у земљи је стабилна. Све оцене домаћих и страних стручњака говориле су о здравим економским токовима и повољним условима да се висок раст настави. Једино су стизала упозорења да треба благовремено спречити прегревање привреде.

Истина, стручна тела владе ишла су даље од ових упозорења. Рекла су да су играчи на берзама, како домаћи, тако и страни, "склони шпекулативним потезима који понекад попримају проблематичне размере". (Алудирало се и на велику кинеску страст – коцку. А зна се да нико у транзицији не постаје богат преко ноћи без великог ризика.) Влади се сугерисало да улагаче, "ако се не смире", подвргне строжој контроли, будући да је постојећа монетарна политика врло либерална, јер свако улаже у шта хоће и кад и како хоће. Стручњаци су такође предлагали да централна банка повећа каматну стопу на зајмове комерцијалним банкама и смањи огромну количину новца у оптицају на тржишту капитала.

Како пише кинеска штампа, изгледа да су управо ова упозорења, поједностављено протумачена, проузроковала гласине међу брокерима и улагачима да влада у потаји припрема драконске мере којима ће спречити финансијске махинације на берзама. У те мере, поред оних које су већ сугерисали стручњаци, спадало би и хитно доношење закона о порезу на приход од капитала за најмање 20 одсто. (А Свекинески народни конгрес у понедељак, 5. марта, почиње своје редовно пролећно заседање.) Гласине су се муњевито прошириле и многи власници хартија од вредности почели су брзо да продају своје деонице, слутећи да ће пад њихове вредности касније бити још већи. Све се догађало првог радног дана после лунарне Нове године, кад су и функционери владе морали бити затечени гласинама.

Рецесија у САД?

"Чајна дејли", кинески лист на енглеском језику, обавестио је читаоце да није успео да од представника владе добије потврду да се заиста припрема закон о порезу на приход од капитала. Али није ни од владиних агенција добио уверења да су приче о томе обичне гласине. У теоретском часопису КП Кине "Ћиуши" ("Потрага за истином") објављен је чланак премијера Вена Ђијабаоа о даљој реформи финансијског сектора. Једино што у његовом тексту може да асоцира на закон о новом порезу јесте помињање "здравог законодавства" у области финансија.

Након пада првих акција на Шангајској берзи, група узнемирених инвеститора је, како каже финансијски коментатор Би-Би-Сија, "пустила пару". Амерички улагачи, најбројнији и најиздашнији по улозима, имали су додатни разлог за забринутост: упадљиву нервозу у Волстриту, проузроковану чисто америчким унутрашњим разлозима. Међу тим разлозима, који су изишли у јавност у исто време кад су у Америку стигле вести о шангајском финансијским потресу, била је – уз информације о ћорсокаку у Ираку, покушају атентата на Чејнија и могућем рату са Ираном – и једна изјава бившег председника Федералних резерви Алена Гринспена о вероватној скорој рецесији у америчкој привреди.

После тога је домино ефект био обратан: извоз Кине и готово целе Азије зависи од америчке куповне моћи. Не каже се случајно да се свет може прехладити кад Америка почне да кија.

Духови су се брзо, за само два дана, смирили. Оно што се на берзама десило "била је аномалија, а не крах", објаснила је Бела кућа. А из Шангаја стижу вести да је паника прошла, да вредност акција опет расте и да се стање на берзи нормализује. Ипак, тек треба да се види како ће се либерално финансијско тржиште боље контролисати у складу са општим интересима Кине.