Примају лекове регистроване пре пола века

За пацијенте оболеле од болести централног нервног система држава издваја знатно мање новца него за пацијенте који имају на пример кардиоваскуларна обољења. Ову тврдњу је у недавном разговору за наш лист изнела нова министарка здравља проф. др Славица Ђукић-Дејановић, иначе шеф катедре за психијатрију у Клиничком центру у Крагујевцу. Министарка здравља објашњава да околне земље за медикаменте за централни нервни систем од укупних средстава за психотике издвајају од пет до седам одсто, а наш фонд – свега 1,8 одсто.

– Ето како се код нас вреднују болести централног нервног система. У Словенији се одваја осам, у Македонији пет, а у Бугарској шест одсто. Мора да се подигне ниво лечења ове групе болесника који су запостављени. Огроман број пацијената у мојој струци пије лекове који су у употреби већ 50 година. Такође мислим да ће Агенција за лекове и медицинска средства заиста морати да ради на сличан начин као агенције у другим земљама – истакла је наша саговорница најавивши прецизнији увид у послове ове агенције, али и свих који се баве медикаментима.

Министарка здравља сматра да, уколико лек омогући да се пацијент брзо врати радним обавезама и да има квалитетан живот, онда није скуп, иако има и других медикамената за исту болест, који су јефтинији.

Покушали смо да утврдимо да ли су психијатријски и неуропсихијатријски пацијенти најугроженији у Србији када је лечење у питању. Како истиче неуропсихијатар др Драгана Налић, неопходно је боље лечење ових пацијената, јер су и они, али и лекари који их лече, на неки начин обележени у негативном смислу. Она објашњава да у нашем народу влада уверење да ако неко има психозе, сви га отписују, а да се у свету доста штите особе са менталним поремећајима.

– Лекови и лечење су доступни пацијентима, али велики број медикамената се купује, односно партиципација је много већа од 50 динара – нагласила је др Налић.

Да је овде реч о веома осетљивом питању, потврдио је неуропсихијатар др Зоран Ђурић из Института „Др Лаза Лазаревић”. Он каже да је тачно да се и даље душевно оболели пацијенти лече неким медикаментима од пре пет деценија, попут „ларгактила”, који има снажно дејство.

– Тај лек је јефтин, али има много нуспојава. Постоје скупљи лекови, али вероватно држава није у могућности да их плаћа. Сматрам да ми ипак имамо довољно других медикамената и да бележимо једнаку ефикасност лечења, као што је случај у другим земљама. Заостајемо само у сегменту примене групне терапије и увођења пацијента у живот у заједници, после хоспитализације – истакао је др Ђурић.

У Републичком фонду за здравствено осигурање (РФЗО) објашњавају да кад су у питању антидепресиви, остварен је изузетно значајан напредак у погледу права осигураних лица на ову групу лекова, што потврђује и податак да је за антидепресиве у 2010. издвојено 1,43 одсто од укупних издвојених средстава РФЗО за лекове на рецепт, у 2011. години 1,52 одсто, а у прва четири месеца 2012. године око 1.80 одсто.

– И поред сталних иницијатива у погледу рационалнијег прописивања анксиолитика, на ову групу лекова се и даље троши највећи део буџета намењеног психофармацима. Проширење палете антипсихотика је актуелни приоритет за РФЗО када су у питању психофармаци – каже Сања Миросављевић, пи-ар РФЗО.

Смањењем издвајања средстава на анксиолитике, чак и у околностима актуелних неповољних економских прилика, тврди она, отворила би се могућност да се брже шири палета свих група психофармака који се из постојећег буџета издају на терет средстава РФЗО.

----------------------------------------------

Агенција за лекове: информисаћемо министарку здравља

У Агенцији за лекове и медицинска средства Србије тврде да је неоспорно да Министарство здравља има стални увид у њихов рад, али да ће агенција нову министарку здравља у потпуности, са задовољством информисати са свим пословима и резултатима које је постигла у последње три године.

На наше питање због чега се у Србији спорије региструју лекови него у другим земљама, у агенцији кажу да су рокови проблем свих агенција за лекове, превасходно из разлога што је приоритет сваке агенције заштита здравља становништва стављањем у промет квалитетних, безбедних и ефикасних лекова.

– Процедуре које у ЕУ омогућавају да иновативни лекови брже стижу до пацијената и то истовремено у свим земљама ЕУ нису уређени нашим прописима, с обзиром на то да је услов за њихово спровођење чланство у ЕУ. Управо усклађивањем тражене документације за добијање дозволе са захтевима ЕУ покушавамо да превазиђемо ту немогућност и да и наши пацијенти дођу до ових лекова што пре. Ми имамо висок рејтинг и углед како у региону тако и у Европи, па и шире – додају у агенцији.