Primaju lekove registrovane pre pola veka

Za pacijente obolele od bolesti centralnog nervnog sistema država izdvaja znatno manje novca nego za pacijente koji imaju na primer kardiovaskularna oboljenja. Ovu tvrdnju je u nedavnom razgovoru za naš list iznela nova ministarka zdravlja prof. dr Slavica Đukić-Dejanović, inače šef katedre za psihijatriju u Kliničkom centru u Kragujevcu. Ministarka zdravlja objašnjava da okolne zemlje za medikamente za centralni nervni sistem od ukupnih sredstava za psihotike izdvajaju od pet do sedam odsto, a naš fond – svega 1,8 odsto.

– Eto kako se kod nas vrednuju bolesti centralnog nervnog sistema. U Sloveniji se odvaja osam, u Makedoniji pet, a u Bugarskoj šest odsto. Mora da se podigne nivo lečenja ove grupe bolesnika koji su zapostavljeni. Ogroman broj pacijenata u mojoj struci pije lekove koji su u upotrebi već 50 godina. Takođe mislim da će Agencija za lekove i medicinska sredstva zaista morati da radi na sličan način kao agencije u drugim zemljama – istakla je naša sagovornica najavivši precizniji uvid u poslove ove agencije, ali i svih koji se bave medikamentima.

Ministarka zdravlja smatra da, ukoliko lek omogući da se pacijent brzo vrati radnim obavezama i da ima kvalitetan život, onda nije skup, iako ima i drugih medikamenata za istu bolest, koji su jeftiniji.

Pokušali smo da utvrdimo da li su psihijatrijski i neuropsihijatrijski pacijenti najugroženiji u Srbiji kada je lečenje u pitanju. Kako ističe neuropsihijatar dr Dragana Nalić, neophodno je bolje lečenje ovih pacijenata, jer su i oni, ali i lekari koji ih leče, na neki način obeleženi u negativnom smislu. Ona objašnjava da u našem narodu vlada uverenje da ako neko ima psihoze, svi ga otpisuju, a da se u svetu dosta štite osobe sa mentalnim poremećajima.

– Lekovi i lečenje su dostupni pacijentima, ali veliki broj medikamenata se kupuje, odnosno participacija je mnogo veća od 50 dinara – naglasila je dr Nalić.

Da je ovde reč o veoma osetljivom pitanju, potvrdio je neuropsihijatar dr Zoran Đurić iz Instituta „Dr Laza Lazarević”. On kaže da je tačno da se i dalje duševno oboleli pacijenti leče nekim medikamentima od pre pet decenija, poput „largaktila”, koji ima snažno dejstvo.

– Taj lek je jeftin, ali ima mnogo nuspojava. Postoje skuplji lekovi, ali verovatno država nije u mogućnosti da ih plaća. Smatram da mi ipak imamo dovoljno drugih medikamenata i da beležimo jednaku efikasnost lečenja, kao što je slučaj u drugim zemljama. Zaostajemo samo u segmentu primene grupne terapije i uvođenja pacijenta u život u zajednici, posle hospitalizacije – istakao je dr Đurić.

U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) objašnjavaju da kad su u pitanju antidepresivi, ostvaren je izuzetno značajan napredak u pogledu prava osiguranih lica na ovu grupu lekova, što potvrđuje i podatak da je za antidepresive u 2010. izdvojeno 1,43 odsto od ukupnih izdvojenih sredstava RFZO za lekove na recept, u 2011. godini 1,52 odsto, a u prva četiri meseca 2012. godine oko 1.80 odsto.

– I pored stalnih inicijativa u pogledu racionalnijeg propisivanja anksiolitika, na ovu grupu lekova se i dalje troši najveći deo budžeta namenjenog psihofarmacima. Proširenje palete antipsihotika je aktuelni prioritet za RFZO kada su u pitanju psihofarmaci – kaže Sanja Mirosavljević, pi-ar RFZO.

Smanjenjem izdvajanja sredstava na anksiolitike, čak i u okolnostima aktuelnih nepovoljnih ekonomskih prilika, tvrdi ona, otvorila bi se mogućnost da se brže širi paleta svih grupa psihofarmaka koji se iz postojećeg budžeta izdaju na teret sredstava RFZO.

----------------------------------------------

Agencija za lekove: informisaćemo ministarku zdravlja

U Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije tvrde da je neosporno da Ministarstvo zdravlja ima stalni uvid u njihov rad, ali da će agencija novu ministarku zdravlja u potpunosti, sa zadovoljstvom informisati sa svim poslovima i rezultatima koje je postigla u poslednje tri godine.

Na naše pitanje zbog čega se u Srbiji sporije registruju lekovi nego u drugim zemljama, u agenciji kažu da su rokovi problem svih agencija za lekove, prevashodno iz razloga što je prioritet svake agencije zaštita zdravlja stanovništva stavljanjem u promet kvalitetnih, bezbednih i efikasnih lekova.

– Procedure koje u EU omogućavaju da inovativni lekovi brže stižu do pacijenata i to istovremeno u svim zemljama EU nisu uređeni našim propisima, s obzirom na to da je uslov za njihovo sprovođenje članstvo u EU. Upravo usklađivanjem tražene dokumentacije za dobijanje dozvole sa zahtevima EU pokušavamo da prevaziđemo tu nemogućnost i da i naši pacijenti dođu do ovih lekova što pre. Mi imamo visok rejting i ugled kako u regionu tako i u Evropi, pa i šire – dodaju u agenciji.