Избори прошли – ништа од отпуштања

Иако је министар финансија и привреде Млађан Динкић најавио да неће бити отпуштања у јавном сектору док траје економска криза, по многима, овакав став у супротностима је с његовим ранијим изјавама, али и ставовима коалиције чији је део. Јер, током предизборне кампање они су здушно најављивали увођење реда у јавни сектор, а нарочито укидање прокажених државних агенција које, мање-више, обављају исти посао који постоји у министарствима. Јуче се истим поводом огласио и премијер Ивица Дачић најављујући укидање агенција до краја ове године.

Како то, онда, могу да се укину разне агенције, а да истовремено не буде смањења броја запослених?

Слична питања Млађану Динкићу постављена су и преко друштвене мреже Твитер. „Која је уштеда да се укину агенције а не отпусте људи, наравно они се могу пребацити негде, али тешко да су баш сви потребни” – био је изричит један твитераш.

Министар му је одговорио:

– Уштеда је огромна. Ако је трошак непотребних процедура у једној агенцији на пример пет милијарди динара, а годишњи фонд плата „само” 20 милиона, онда ти је јасно да ако укинемо непотребну агенцију штедимо 4,98 милијарди динара. У том случају, није страшно чак и ако исплаћујемо и даље оних 20 милиона људима које пребацујемо да раде неки други посао (макар док траје криза, а рационализацију остављамо за боља времена на тржишту рада). Штедимо тако и на трошковима отпремнина, накнадама за незапослене...

Другим речима, сада произлази да запослени у агенцијама, а спекулише се да су то све партијски кадрови, нису након избора непотребан трошак, већ да државни буџет оптерећују трошкови за непотребне процедуре у истим тим агенцијама. Иначе, према Закону о буџету за 2012. годину за рад агенција издвојено је 8,27 милијарди динара, док је лане потрошено 6,9 милијарди динара.

Иако је током изборне кампање било речи о томе да у јавном сектору има прекобројних нико није саопштио колико је људи, заправо, вишак. Подсећања ради, претходна влада је 2009. године направила списак прекобројних од 3.400 лица и спровела га.

Према Билтену јавних финансија тренутно око 471.000 запослених раде у јавном сектору, у државним и локалним јавним предузећима, администрацији, образовању и здравству.

Уколико се пође од претпоставке да после „чистке” запослених у јавној управи 2009. године поново има исто толико прекобројних долази се до поражавајуће истине да за отпремнине и није потребно тако пуно новца. Према уредби о накнади трошкова и отпремнина државних службеника онима за чијим је радом престала потреба исплаћује се отпремнина за сваку годину стажа у висини трећине њихове просечне плате. Уз претпоставку да ти прекобројни имају 20 година радног стажа у просеку, да им је плата 50.000 динара, то значи да им следује око 17.000 динара по години стажа, произлази да сваки онај који напушта државно ухлебљење исту ту државу кошта 340.000 динара. Нових 3.500 прекобројних по основу отпремнина државу би коштали само 1,2 милијарде динара.

Колико је то мали износ види се из последњих података о дефициту буџета по коме тај консолидовани минус за шест месеци ове године, што значи на нивоу Републике, локалне управе, Војводине, фондова здравства и ПИО, износи чак 111 милијарди динара.

Значи, у износу који је потребан за отпремнине не може се наћи оправдање за отпуштање, јер се ради о врло малој уштеди за буџет па тако произилази да су агенције имале ненормалне административне трошкове.