Izbori prošli – ništa od otpuštanja

Iako je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić najavio da neće biti otpuštanja u javnom sektoru dok traje ekonomska kriza, po mnogima, ovakav stav u suprotnostima je s njegovim ranijim izjavama, ali i stavovima koalicije čiji je deo. Jer, tokom predizborne kampanje oni su zdušno najavljivali uvođenje reda u javni sektor, a naročito ukidanje prokaženih državnih agencija koje, manje-više, obavljaju isti posao koji postoji u ministarstvima. Juče se istim povodom oglasio i premijer Ivica Dačić najavljujući ukidanje agencija do kraja ove godine.

Kako to, onda, mogu da se ukinu razne agencije, a da istovremeno ne bude smanjenja broja zaposlenih?

Slična pitanja Mlađanu Dinkiću postavljena su i preko društvene mreže Tviter. „Koja je ušteda da se ukinu agencije a ne otpuste ljudi, naravno oni se mogu prebaciti negde, ali teško da su baš svi potrebni” – bio je izričit jedan tviteraš.

Ministar mu je odgovorio:

– Ušteda je ogromna. Ako je trošak nepotrebnih procedura u jednoj agenciji na primer pet milijardi dinara, a godišnji fond plata „samo” 20 miliona, onda ti je jasno da ako ukinemo nepotrebnu agenciju štedimo 4,98 milijardi dinara. U tom slučaju, nije strašno čak i ako isplaćujemo i dalje onih 20 miliona ljudima koje prebacujemo da rade neki drugi posao (makar dok traje kriza, a racionalizaciju ostavljamo za bolja vremena na tržištu rada). Štedimo tako i na troškovima otpremnina, naknadama za nezaposlene...

Drugim rečima, sada proizlazi da zaposleni u agencijama, a spekuliše se da su to sve partijski kadrovi, nisu nakon izbora nepotreban trošak, već da državni budžet opterećuju troškovi za nepotrebne procedure u istim tim agencijama. Inače, prema Zakonu o budžetu za 2012. godinu za rad agencija izdvojeno je 8,27 milijardi dinara, dok je lane potrošeno 6,9 milijardi dinara.

Iako je tokom izborne kampanje bilo reči o tome da u javnom sektoru ima prekobrojnih niko nije saopštio koliko je ljudi, zapravo, višak. Podsećanja radi, prethodna vlada je 2009. godine napravila spisak prekobrojnih od 3.400 lica i sprovela ga.

Prema Biltenu javnih finansija trenutno oko 471.000 zaposlenih rade u javnom sektoru, u državnim i lokalnim javnim preduzećima, administraciji, obrazovanju i zdravstvu.

Ukoliko se pođe od pretpostavke da posle „čistke” zaposlenih u javnoj upravi 2009. godine ponovo ima isto toliko prekobrojnih dolazi se do poražavajuće istine da za otpremnine i nije potrebno tako puno novca. Prema uredbi o naknadi troškova i otpremnina državnih službenika onima za čijim je radom prestala potreba isplaćuje se otpremnina za svaku godinu staža u visini trećine njihove prosečne plate. Uz pretpostavku da ti prekobrojni imaju 20 godina radnog staža u proseku, da im je plata 50.000 dinara, to znači da im sleduje oko 17.000 dinara po godini staža, proizlazi da svaki onaj koji napušta državno uhlebljenje istu tu državu košta 340.000 dinara. Novih 3.500 prekobrojnih po osnovu otpremnina državu bi koštali samo 1,2 milijarde dinara.

Koliko je to mali iznos vidi se iz poslednjih podataka o deficitu budžeta po kome taj konsolidovani minus za šest meseci ove godine, što znači na nivou Republike, lokalne uprave, Vojvodine, fondova zdravstva i PIO, iznosi čak 111 milijardi dinara.

Znači, u iznosu koji je potreban za otpremnine ne može se naći opravdanje za otpuštanje, jer se radi o vrlo maloj uštedi za budžet pa tako proizilazi da su agencije imale nenormalne administrativne troškove.