Мунћанова трећа испод црте

Лондон – Марина Мунчан, српска рекордерка на 1.500 м (4:06,48), била је трећа испод црте одоних које се нису пласирале у сутрашње полуфинале:од 45 девојака била је 21., а 18 је отишло даље.

Освојила јена дебију на Олимпијским играма 11. место у првој од три квалификационе групе резултатом 4:11,25 минута. За полуфинале требало је да буде на једном од првих шестместа или да се нађе међу шестнајбржих резултата. По овој другој основи последња је прошла баш 10. у њеној групи, Немица Корина Харер са 4:07,83.

Панчевки која живи у САД, замерали су што се до сада на великим догађајима држала на зачељу трка и на крају покушавала да надокнади разлику. Објаснила је да губи много снаге на гурање и да зато примењује ову тактику. Овога пута, ушла је у борбу, приближила се одмах водећима и догодило се оно што је и рекла: ривалке су јевише пута саплеле.

– То је позната ситуација – коментарисала је Марина после трке. – Свима се то дешава и ја сам била спремнаспремна на то. Рекорд који сам недавно оборила показује да сам у доброј форми. Жао ми је што нисам остварилаоно што могу, јер сам желела то полуфинале.

Додала је да никада није доживела овакав амбијент:

– Трчати пред 80.000 људи и то пре подне право је уживање. Дуго нисмо имали никога на олимпијским играма на 1.500 метара и сада сам то променила. Надам се да сам лед пробила у правом тренутку, јер Амела Терзићпоказује врхунски таленат и очекујем да ускоро буде на сениорским светским шампионатима иолимпијским играма.

Ове речи звучале су као да жели да се опрости од покушаја да се нађе у Рију. Онаће 6. новембра напунити 30 година и у најзрелијем је периоду за тркачице на 1.500 м, што је показала и рекордом оствареним ове сезоне. Када смо јој то рекли, пијући воду само је слегла раменима...

----------------------------------------------

Шпановићева зна рецепт, Јелачи треба удар адреналина

Наше две атлетичарке учествоваће у квалификацијама у скоку у даљ (норма 6,65 м) и бацању копља (62 м)

Лондон – Ивана Шпановићје као војник одбројавала дане до почетка Олимпијских игара. Јуче је констатовала:

– Коначно – јошсамо 24 сата.

Српска рекордерка (6,78 м), има задатак да у три покушаја надмаши 6,65 м или да евентуално неком мањом даљином уђе у борбу за медаље. Такмичење је предвечерње (20,05 чпо српском времену) што елиминише могућност да се успава. Кажу метеоролози да се овде враћа лето, па ће и температуре погодовати такмичаркама у скоку удаљ.

Чак девет од оних које су у Лондону, прескакале су у каријери седамметара, од тога осам ове сезоне: Морен Хига Маги (Бразил) 7,26, Бритни Рис (САД) 7,23 (непобедивуса последња два СП у дворани иотвореном, многи сматрају фаворитом), Ана Назарова (Русија) 7,11, Челси Хејс (САД) 7,10, Наталија Мирончук Иванова (Белорусија) 7,08, Јелена Соколова (Русија) 7,06, Џени Делоуч (САД) 7,03 и Вероника Шуткова (Белорусија) 7,01. Све то указује да ће бити неопходно свих 6,65 м за улазак у елиту, иако се залетиште током мушког даља иженског троскока није показало башу најбољем светлу.

Велика српска нада није међутим импресионирана ривалкама ни постављеним условом:

– Упозната сам са конкуренцијом, била сам с њима на залетиштима и у Дијамантској лиги и на великим такмичењима. 

Осмех наше одличнетакмичарке и опуштен израз лица одају да је сјајно радила од Првенства Европе у Хелсинкију до поласка у Британију.

– Осећам се сјајно. Пуна оптимизмасам дошла у недељу овде. Атмосфера у Олимпијском селу чини да се осећам јошбоље и улива ми самопоуздање. Не бојим се онога што предстоји. Квалификације су најтежи испит,не толико физички колико ментално, овај други аспект је на главном испиту. Психичка припрема је битнија. Вођена сопственим искуством знам начин на који ћу ући у 12. Осећам се поносном што сам део тима Србије и једва чекам да такмичење почне.

Јутарње квалификације су ноћна мора многима. Организам није разбуђен па је питање колико може да реализује команде које му мозак шаље.

То је главни страх наше рекордерке у бацању копља Татјане Јелаче пред данашњи излазак на борилишта у првој групи (11 сати у Србији, а 10 у Британији).

– Немам осећај да сам на Олимпијским играма – казе Татјана Јелача. – Јошувек се надам да ће да ме продрма, расани адреналин,када изађем на стадион. Више би ми одговарало да бацам у другој групи, јер касније почињу, можешда живнеш. Добро, шта је ту је.Даћу све од себе у том тренутку, као увек, па шта буде – биће.

Недавно је Јелачасопствени инационални рекорд померила са 60,35 м на 60,89. Међу 12 ће водити сигурно даљина од 62 м, колико је квалификациона норма, али вероватно и нешто мање. Само пет од 42 девојке имају слабији лични рекорд од Јелаче.

–То ме не занима, знам дасам спремна и важно је само шта ја могу да реализујем.