Празници маски и чуда

Фебруар и март су време поклада, маскенбала и карневала. Народ, а посебно деца, уживају у овим обичајима. Око три хиљаде Јевреја, колико их живи у Србији, прославило је јуче празник Пурим, који симболише спасење њиховог народа. Стога су тог дана одобрени многи знакови радости. Први запис о овом празнику налази се у Библији, у Књизи о Естер. На Пурим, празник чуда, девојчице су се преоблачиле у Естер, а дечаци у Мордехаја, њеног оца. Данас ова правила нису тако строга, па се малишани маскирају у оно што желе и чиме је њихова машта у том моменту окупирана. Осим маскенбала, за овај празник домаћице традиционално месе колач од мака или ораха, који деца носе кад одлазе у посете.

Хришћани у Србији покладе организују током недеље белог мрса, која се ове године завршила пре две недеље. Православни верници после те недеље започињу четрдесетодневни ускршњи пост.

Време од божићних празника до почетка часног поста код Срба се назива месојеђ. Последња недеља месојеђа је Бела, а последњи дан ове недеље зове се "беле" или "сирене" покладе. Некада су током целе Беле недеље у околини Смедерева ишле маскиране поворке и певале испред кућа, док су их укућани даривали месом, сланином и колачима, а обавезно и јајима. Учесници поворке најчешће су представљали сватове и уз смех и шалу играли су и певали у двориштима, не улазећи у куће.

Покладе су обичај који је у највећем делу Србије био мало заступљен, а у неким местима Војводине јављао се у нешто друкчијем облику. Тамо су поворке "мечкара" обилазиле села. Њих су сачињавале групе мушкараца који су гаравили лица и шетали се одевени у изношене и поцепане мушке и женске хаљине. Играли су и при том изводили гестове који су везани за култ плодности.

Сам дан поклада био је дан весеља и међусобног праштања увреда. У кућама се приређивала гозба богата јелима од белог мрса, по коме су ове покладе и добиле име. Свако ко се замерио некоме ишао је да тражи опроштај и увек га је добијао. Посебно је било распрострањено да кумчад иде код кумова на праштање, јер се свака па и нехотична увреда кума сматрала за велики грех.

Италијани, који воле "фешту" – музику и забаву, поносни су на традицију маски, као и на оперу коју је Верди посветио "Балу под маскама". Заснована је на стварном догађају, убиству шведског краља Густава Трећег које је извршено на маскенбалу одржаном у Стокхолму 15. марта 1792. године. Међутим, због цензуре, Верди је радњу морао да премести у Америку, у један век раније, а краља је представио као гувернера.

Карневал у Венецији чува митове и обичаје прастаре традиције венецијанских карневала. На чувеном Тргу светог Марка у Венецији маскенбал и карневал трају око две недеље. Током тих у свету најчувенијих поклада изводе се разне музичке, позоришне и акробатске тачке. На венецијански карневал под маскама хрле туристи из целог света. Сваке године, спектакл прати одређена тема.

Трг светог Марка и околне улице увек су преплављени звуцима музике, игром и разним акробатама.