Praznici maski i čuda

Februar i mart su vreme poklada, maskenbala i karnevala. Narod, a posebno deca, uživaju u ovim običajima. Oko tri hiljade Jevreja, koliko ih živi u Srbiji, proslavilo je juče praznik Purim, koji simboliše spasenje njihovog naroda. Stoga su tog dana odobreni mnogi znakovi radosti. Prvi zapis o ovom prazniku nalazi se u Bibliji, u Knjizi o Ester. Na Purim, praznik čuda, devojčice su se preoblačile u Ester, a dečaci u Mordehaja, njenog oca. Danas ova pravila nisu tako stroga, pa se mališani maskiraju u ono što žele i čime je njihova mašta u tom momentu okupirana. Osim maskenbala, za ovaj praznik domaćice tradicionalno mese kolač od maka ili oraha, koji deca nose kad odlaze u posete.

Hrišćani u Srbiji poklade organizuju tokom nedelje belog mrsa, koja se ove godine završila pre dve nedelje. Pravoslavni vernici posle te nedelje započinju četrdesetodnevni uskršnji post.

Vreme od božićnih praznika do početka časnog posta kod Srba se naziva mesojeđ. Poslednja nedelja mesojeđa je Bela, a poslednji dan ove nedelje zove se "bele" ili "sirene" poklade. Nekada su tokom cele Bele nedelje u okolini Smedereva išle maskirane povorke i pevale ispred kuća, dok su ih ukućani darivali mesom, slaninom i kolačima, a obavezno i jajima. Učesnici povorke najčešće su predstavljali svatove i uz smeh i šalu igrali su i pevali u dvorištima, ne ulazeći u kuće.

Poklade su običaj koji je u najvećem delu Srbije bio malo zastupljen, a u nekim mestima Vojvodine javljao se u nešto drukčijem obliku. Tamo su povorke "mečkara" obilazile sela. Njih su sačinjavale grupe muškaraca koji su garavili lica i šetali se odeveni u iznošene i pocepane muške i ženske haljine. Igrali su i pri tom izvodili gestove koji su vezani za kult plodnosti.

Sam dan poklada bio je dan veselja i međusobnog praštanja uvreda. U kućama se priređivala gozba bogata jelima od belog mrsa, po kome su ove poklade i dobile ime. Svako ko se zamerio nekome išao je da traži oproštaj i uvek ga je dobijao. Posebno je bilo rasprostranjeno da kumčad ide kod kumova na praštanje, jer se svaka pa i nehotična uvreda kuma smatrala za veliki greh.

Italijani, koji vole "feštu" – muziku i zabavu, ponosni su na tradiciju maski, kao i na operu koju je Verdi posvetio "Balu pod maskama". Zasnovana je na stvarnom događaju, ubistvu švedskog kralja Gustava Trećeg koje je izvršeno na maskenbalu održanom u Stokholmu 15. marta 1792. godine. Međutim, zbog cenzure, Verdi je radnju morao da premesti u Ameriku, u jedan vek ranije, a kralja je predstavio kao guvernera.

Karneval u Veneciji čuva mitove i običaje prastare tradicije venecijanskih karnevala. Na čuvenom Trgu svetog Marka u Veneciji maskenbal i karneval traju oko dve nedelje. Tokom tih u svetu najčuvenijih poklada izvode se razne muzičke, pozorišne i akrobatske tačke. Na venecijanski karneval pod maskama hrle turisti iz celog sveta. Svake godine, spektakl prati određena tema.

Trg svetog Marka i okolne ulice uvek su preplavljeni zvucima muzike, igrom i raznim akrobatama.