Умеће живљења – Венецуела

Када хоће да се нашале на свој рачун, житељи Венецуеле испричају легенду по којој је бог дао њиховој земљи сваког блага у изобиљу; нафте, злата, дијаманата, дугачких плажа, чудноватих биљака. Када се осврнуо, видео је да је дао много па је, да би успоставио равнотежу – Венецуели дао и Венецуеланце!

Ова легенда има истине само утолико што у овим обилато дарованим тропима већина становника живи бедно. Штрајкови су били чести – све док их председник Хуго Чавез, падобрански потпуковник, није забранио у замену за обећање да ће национализовати петролејске компаније које експлоатишу домаћу нафту. А нафта чини 80 одсто укупног државног прихода.

Један од могућих сценарија уживања у свим тим даровима којима је ова политички трусна земља обилато засута јесте – отићи у Венецуелу као странац. Али не као back packer, путник с ранцем на леђима, већ као купац finkе – салаша. Такође, пожељно је не бити gringo – Американац, јер овде је клима изразито антиамеричка.

Елем, када се човек смести на тропском салашу, после извесног времена схвати да на Западу мораш да живиш да би радио, а овде радиш да би живео. Уживао, рецимо у тропској башти где фикус бенџамин мора строго да се држи под контролом јер толико нарасте да хоће да извали кућу. Биљке у тропској башти направе мрак: са грана манга, гуајабе, грожђа с плаже (Uva de la playa), папрати, бромелије, мереја висе огромни кавези, два пута два метра, за арара папагаје. Ти папагаји прскају зеленом и наранџастом. Колибри кљуцају у разлатиченој орхидеји, којој је Венецуела домовина. Чак је и једна од 20.000 врста орхидеја јестива – ванила.

Уобичајена јела су поховане банане и палачинке свих врста, и слатке и слане. Супа је основа ручка, а чест је и црни пасуљ. Више се једе пилеће од свињског меса. А док стигне главни тањир грицкају се пекеносе – кифлице са сиром, и разне емпанаде – пецива, којима се напуне корпице у каквима се код нас служи хлеб.

Људи су срдачни, животне проблеме лече смехом, а сваку врсту стреса – вуду магијом коју су с колена на колено пренели староседеоци Индијанци а допунили су је као робље доведени Африканци. Углавном, ефикасно је, број срчаних удара је нижи него у Европи.

И усред лета, које код њих траје од децембра до априла, с температурама од 40 степени, може се организовати плажа-снег дан! Пре јутарњег купања у Карипском мору, на тераси хотела се посрче дупла лимунада са куглом сладоледа од чоколаде, осмотре се дугачке плаже и купачице најдужих ногу на свету, а затим се око поднева обави укрцавање у неки локални авион и за мање од два сата стиже се до скијашких терана на 5.000 метара високим и увек снежним Андима; има времена за један кратак послеподневни спуст.