Домаћа памет поново код премијера

Све је добро док не траже паре за привредни препород, овим речима је један дугогодишњи привредни посматрач од деведесетих на овамо коментарисао најаву премијера Ивице Дачића да окупи домаћу економску памет не би ли му помогла у решавању нагомиланих економских проблема. Наш саговорник алудирао је на зајам за привредни препород деведесетих година, када су грађани новчаним прилозима помагали креаторима економске политике да земљу подигну на ноге.

Шалу на страну, није Ивица Дачић први премијер који је намерио да у помоћ позове стручњаке. Таква тела су оснивали и многи пре њега, само су се различито звала. Како год да су их крстили, било као експертске тимове или економске савете – ангажман стручњака увек је био мање више исти. Громогласно су најављивани, а први састанак је обично био овековечен бројним камерама и фотоапаратима. Међутим, њихова улога се углавном завршавала на томе. После сликања и руковања с премијером, многи од њих више никада нису позивани у зграду Владе нити им је затражена било каква помоћ.

За сада се не зна кога ће премијер Ивица Дачић позвати у Национални савет за економски опоравак земље. Познато је само да ће га чинити привредници, економисти и банкари, али и да ће неки министри бити чланови тог тела.

– Од савета очекујем да врло брзо сагледа економску ситуацију и предложи идеје и мере за економски опоравак Србије – рекао је Дачић и додао да ће чланови тог тела бити људи који знањем и искуством могу да допринесу економском бољитку.

За тај посао неће добијати никакву надокнаду.

– То ће бити људи који знају шта треба привреди да би оживела, како се могу сачувати и створити нова радна места, тако да желим да у једном партнерском саветодавном односу урадимо нешто најбоље за Србију. Постоје различита удружења привредника, економиста, а желим да савет владе, који ће бити отворен за најразличитија мишљења и предлоге, уради нешто добро за Србију и допринесе бољем животу грађана – поручио је Дачић.

Последњи такав савет основао је бивши премијер Мирко Цветковић. По угледу на светске државнике председник владе је позвао домаће стручњаке. Међу њима се нашло неколико професора Економског факултета: Милојко Арсић, Бошко Живковић и Дејан Шошкић, који је касније постао гувернер. У тиму је био и њихов колега Јуриј Бајец, који је пре тога годинама био ангажован на најважнијим државним економским пројектима. Био је и члан тима Драгослава Аврамовића за израду антиинфлационог програма, али и шеф економског експертског тима тадашњег премијера Мирка Марјановића. И касније, у владама премијера Зорана Ђинђића и Војислава Коштунице , био је шеф или координатор експертских тимова који су направили стратегије за борбу против сиромаштва, решавање проблема избеглица, привредног развоја, регионалног развоја Србије… Пети члан премијеровог Економског савета био је Стојан Стаменковић, математичар по образовању, који је покренуо и уређивао МАП у Институту економских наука и био главни уредник МАТ-а (Макроекономских анализе и трендови). Био је и главни економиста савезног премијера Милке Планинц, али и члан стабилизационог тима Анте Марковића, саветник у влади Милана Панића. Стаменковић се касније љутио на новинаре који су га представљали као члана премијеровог економског тима. Прецизније, више је био љут због тога што се Економски савет састао свега неколико пута и што није имао никакав утицај на креирање економске политике. Једном приликом, одговарајући на питање новинара о томе, рекао је:

– Не знам да ли су се чланови, помпезно најављеног Економског савета састали свега три пута за две године. Међутим, професор Јуриј Бајец, такође члан Економског савета, виђа се са премијером, вероватно, свакодневно. Он, такође, присуствује редакцијским састанцима МАТ-а и наше анализе и прогнозе преноси премијеру. И они то читају врло пажљиво. Премијер је, значи, упознат са нашим порукама – казао је Стаменковић.