Domaća pamet ponovo kod premijera

Sve je dobro dok ne traže pare za privredni preporod, ovim rečima je jedan dugogodišnji privredni posmatrač od devedesetih na ovamo komentarisao najavu premijera Ivice Dačića da okupi domaću ekonomsku pamet ne bi li mu pomogla u rešavanju nagomilanih ekonomskih problema. Naš sagovornik aludirao je na zajam za privredni preporod devedesetih godina, kada su građani novčanim prilozima pomagali kreatorima ekonomske politike da zemlju podignu na noge.

Šalu na stranu, nije Ivica Dačić prvi premijer koji je namerio da u pomoć pozove stručnjake. Takva tela su osnivali i mnogi pre njega, samo su se različito zvala. Kako god da su ih krstili, bilo kao ekspertske timove ili ekonomske savete – angažman stručnjaka uvek je bio manje više isti. Gromoglasno su najavljivani, a prvi sastanak je obično bio ovekovečen brojnim kamerama i fotoaparatima. Međutim, njihova uloga se uglavnom završavala na tome. Posle slikanja i rukovanja s premijerom, mnogi od njih više nikada nisu pozivani u zgradu Vlade niti im je zatražena bilo kakva pomoć.

Za sada se ne zna koga će premijer Ivica Dačić pozvati u Nacionalni savet za ekonomski oporavak zemlje. Poznato je samo da će ga činiti privrednici, ekonomisti i bankari, ali i da će neki ministri biti članovi tog tela.

– Od saveta očekujem da vrlo brzo sagleda ekonomsku situaciju i predloži ideje i mere za ekonomski oporavak Srbije – rekao je Dačić i dodao da će članovi tog tela biti ljudi koji znanjem i iskustvom mogu da doprinesu ekonomskom boljitku.

Za taj posao neće dobijati nikakvu nadoknadu.

– To će biti ljudi koji znaju šta treba privredi da bi oživela, kako se mogu sačuvati i stvoriti nova radna mesta, tako da želim da u jednom partnerskom savetodavnom odnosu uradimo nešto najbolje za Srbiju. Postoje različita udruženja privrednika, ekonomista, a želim da savet vlade, koji će biti otvoren za najrazličitija mišljenja i predloge, uradi nešto dobro za Srbiju i doprinese boljem životu građana – poručio je Dačić.

Poslednji takav savet osnovao je bivši premijer Mirko Cvetković. Po ugledu na svetske državnike predsednik vlade je pozvao domaće stručnjake. Među njima se našlo nekoliko profesora Ekonomskog fakulteta: Milojko Arsić, Boško Živković i Dejan Šoškić, koji je kasnije postao guverner. U timu je bio i njihov kolega Jurij Bajec, koji je pre toga godinama bio angažovan na najvažnijim državnim ekonomskim projektima. Bio je i član tima Dragoslava Avramovića za izradu antiinflacionog programa, ali i šef ekonomskog ekspertskog tima tadašnjeg premijera Mirka Marjanovića. I kasnije, u vladama premijera Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice , bio je šef ili koordinator ekspertskih timova koji su napravili strategije za borbu protiv siromaštva, rešavanje problema izbeglica, privrednog razvoja, regionalnog razvoja Srbije… Peti član premijerovog Ekonomskog saveta bio je Stojan Stamenković, matematičar po obrazovanju, koji je pokrenuo i uređivao MAP u Institutu ekonomskih nauka i bio glavni urednik MAT-a (Makroekonomskih analize i trendovi). Bio je i glavni ekonomista saveznog premijera Milke Planinc, ali i član stabilizacionog tima Ante Markovića, savetnik u vladi Milana Panića. Stamenković se kasnije ljutio na novinare koji su ga predstavljali kao člana premijerovog ekonomskog tima. Preciznije, više je bio ljut zbog toga što se Ekonomski savet sastao svega nekoliko puta i što nije imao nikakav uticaj na kreiranje ekonomske politike. Jednom prilikom, odgovarajući na pitanje novinara o tome, rekao je:

– Ne znam da li su se članovi, pompezno najavljenog Ekonomskog saveta sastali svega tri puta za dve godine. Međutim, profesor Jurij Bajec, takođe član Ekonomskog saveta, viđa se sa premijerom, verovatno, svakodnevno. On, takođe, prisustvuje redakcijskim sastancima MAT-a i naše analize i prognoze prenosi premijeru. I oni to čitaju vrlo pažljivo. Premijer je, znači, upoznat sa našim porukama – kazao je Stamenković.