Материјал за степенице

У филозофском, религијском и митолошком смислу, степенице се увек доводе у везу са уздизањем духа ка небу, ка вишим сферама... И данас одраз тих веровања може да се види на египатским пирамидама и грађевинама древних Маја и Инка. До данас степенице остају један од основних елемената грађевине, један од оних који јој одређују визуелни карактер. Њихово техничко извођење и софистицираност одраз су како креативног и зналачког потенцијала онога ко их пројектује и изводи, тако и социјалног и интелектуалног статуса власника. Зато избору материјала за ову вертикалну осовину у простору треба посветити нарочиту пажњу.

Метал се од индустријске револуције интензивно користи у конструкцијама. Метали и њихове легуре погодни су за све типове степеница. Могу да се обликују у фантастичне форме, мада се ипак најчешће срећу у пројектима једноставних равних и чистих линија. Металне конструкције изгледају веома лако, али су ипак изузетно јаке. Могу бити изливене у једном комаду, или, најчешће, састављене на лицу места од унапред припремљених делова. Њихова трајност зависи од квалитета заштите против корозије која је примењена, нарочито у агресивној спољашњој средини.

У стамбеном простору недостатак им је непријатан звук корака по металном газишту. То може донекле да се отклони додатним слојем теписона, или дрвета. Метали могу да се употребе у различитим комбинацијама материјала, за израду носеће потконструкције, када се газишта израђују од других материјала, на пример од дрвета или стакла. Најчешће се користи челик, ковани, галванизован или нерђајући. Алуминијум и бакар се такође срећу, нарочито код детаља газишта и рукохвата.

Дрво је природан, доступан и релативно јефтин материјал. Прави избор обраде је кључан за крајњи резултат. Што се сировине тиче, препоручљиво је определити се за тврдо дрво, попут храста или јасена. Само ретки могу себи да приуште тиковину, која је свакако најквалитетнија.

Дрвене степенице се превасходно користе у ентеријерима. Могуће је комбиновати различите врсте дрвета да би се постигао жељени ефекат. Такође, дрво употребљено као подна или зидна облога просторије, може да се продужи и на степенице, да би се постигла хармоничност целине. Неретко се дрво користи да металним и бетонским конструкцијама да ноту топлине и елеганције. У сваком случају, треба на предњу ивицу дрвених газишта поставити траке које ће спречити клизање. За ту намену погодна је гума, металне траке или нека друга храпава подлога.

Дрвене степенице могу да стоје у екстеријеру, али тада им је потребна посебна заштита и одржавање. Одржавање је неопходно и за дрвене степенице у ентеријеру које су у честој употреби.

Степенице у екстеријеру најчешће служе као прилаз објекту. То је углавном свега неколико степеника, а некад и само један. Праве се од трајних материјала, попут камена, опеке или бетона. Степенице у отвореном простору могу попримити велике димензије, неретко на тај начин наглашавајући социјални статус власника.

Спољашње степенице морају бити обезбеђене против клизања. У нашим климатским условима најбоље је да ипак буду наткривене. То нарочито важи за степенице за подрум или спрат.

Камен је тежак и компликовано се транспортује. У прошлости су се камене степенице користиле да палатама, црквама и јавним објектима дају импозантан изглед. Данас су поново интересантне, нарочито ако буџет то дозвољава. Раније је избор камена био ограничен на оближње каменоломе, док је данас могуће наручити камен из било ког краја света. Камен је непревазиђен материјал када је реч о спољашњим степеницама. Не захтева готово никакво одржавање и изузетно је трајан.

Камене степенице могу наћи своје место и у ентеријерима стамбених објеката, када се углавном комбинују са другим материјалима који ће их приближити породичном амбијенту.

Опека је по својим особинама слична камену, али је много приступачнија. Лакше се обрађује, уграђује и пре свега – мање кошта. Начином слагања опеке могу да се постигну занимљиви ефекти. Могуће је комбиновати опеке различитих боја и облика. Када се вешто укомпонују стазе, степенице и поплочане површине од опеке у дворишту могу да створе јединствену, топлу, домаћу атмосферу.

Бетон је релативно млад материјал који је распрострањен у свим врстама објеката. При изради степеница, смеша бетона се сипа у оплату од дрвета, метала или пластике и остави се да очврсне. Да би се додатно побољшала својства бетонске конструкције, пре сипања бетона у оплату поставља се арматура у виду челичних шипки, челичне мреже заварених шипки или фибер влакана у зону бетона која ће бити затегнута. Тако се добија армирани бетон. Трајност и издржљивост овог материјала чине га нарочито погодним за употребу у екстеријеру. Његова значајна предност је и отпорност на пожар. Степенице од бетона могуће је обликовати у најразличитијим облицима, али је неопходно да их пројектују и изводе стручњаци.  

Природна боја бетона се често оставља непромењена, али може бити модификована додавањем одређених минерала и пигмената при самој изради, или се степенице могу префарбати накнадно. Детаљи попут рукохвата, ограде и газишта израђују се по правилу од других материјала. Газишта су најчешће од мермера, керамичких плочица, дрвета, цементне кошуљице и сличног. 

Стакло, као материјал за степенице, може да узнемири. Његова визуелна лакоћа и ломљивост збуњују. Носећа конструкција, која обезбеђује стабилност, израђује сe од метала, a газишта од посебног типа стакла, попут оних ојачаних металном мрежом.

Иако стакло није традиционалан материјал за израду степеница, ипак има једну невероватну обликовну предност – своју транспарентност. Газишта направљена од стакла пропуштају светлост, што их чини идеалним за просторе који имају мало светла. Не морају читаве степенице бити од стакла. Довољно је да једно или неколико газишта буду стаклена. Транспарентни делови могу створити игру светлости, било сунчеве или вештачке, која ће степенице претворити у фасцинантан скулптуралан елемент ентеријера.