Materijal za stepenice

U filozofskom, religijskom i mitološkom smislu, stepenice se uvek dovode u vezu sa uzdizanjem duha ka nebu, ka višim sferama... I danas odraz tih verovanja može da se vidi na egipatskim piramidama i građevinama drevnih Maja i Inka. Do danas stepenice ostaju jedan od osnovnih elemenata građevine, jedan od onih koji joj određuju vizuelni karakter. Njihovo tehničko izvođenje i sofisticiranost odraz su kako kreativnog i znalačkog potencijala onoga ko ih projektuje i izvodi, tako i socijalnog i intelektualnog statusa vlasnika. Zato izboru materijala za ovu vertikalnu osovinu u prostoru treba posvetiti naročitu pažnju.

Metal se od industrijske revolucije intenzivno koristi u konstrukcijama. Metali i njihove legure pogodni su za sve tipove stepenica. Mogu da se oblikuju u fantastične forme, mada se ipak najčešće sreću u projektima jednostavnih ravnih i čistih linija. Metalne konstrukcije izgledaju veoma lako, ali su ipak izuzetno jake. Mogu biti izlivene u jednom komadu, ili, najčešće, sastavljene na licu mesta od unapred pripremljenih delova. Njihova trajnost zavisi od kvaliteta zaštite protiv korozije koja je primenjena, naročito u agresivnoj spoljašnjoj sredini.

U stambenom prostoru nedostatak im je neprijatan zvuk koraka po metalnom gazištu. To može donekle da se otkloni dodatnim slojem tepisona, ili drveta. Metali mogu da se upotrebe u različitim kombinacijama materijala, za izradu noseće potkonstrukcije, kada se gazišta izrađuju od drugih materijala, na primer od drveta ili stakla. Najčešće se koristi čelik, kovani, galvanizovan ili nerđajući. Aluminijum i bakar se takođe sreću, naročito kod detalja gazišta i rukohvata.

Drvo je prirodan, dostupan i relativno jeftin materijal. Pravi izbor obrade je ključan za krajnji rezultat. Što se sirovine tiče, preporučljivo je opredeliti se za tvrdo drvo, poput hrasta ili jasena. Samo retki mogu sebi da priušte tikovinu, koja je svakako najkvalitetnija.

Drvene stepenice se prevashodno koriste u enterijerima. Moguće je kombinovati različite vrste drveta da bi se postigao željeni efekat. Takođe, drvo upotrebljeno kao podna ili zidna obloga prostorije, može da se produži i na stepenice, da bi se postigla harmoničnost celine. Neretko se drvo koristi da metalnim i betonskim konstrukcijama da notu topline i elegancije. U svakom slučaju, treba na prednju ivicu drvenih gazišta postaviti trake koje će sprečiti klizanje. Za tu namenu pogodna je guma, metalne trake ili neka druga hrapava podloga.

Drvene stepenice mogu da stoje u eksterijeru, ali tada im je potrebna posebna zaštita i održavanje. Održavanje je neophodno i za drvene stepenice u enterijeru koje su u čestoj upotrebi.

Stepenice u eksterijeru najčešće služe kao prilaz objektu. To je uglavnom svega nekoliko stepenika, a nekad i samo jedan. Prave se od trajnih materijala, poput kamena, opeke ili betona. Stepenice u otvorenom prostoru mogu poprimiti velike dimenzije, neretko na taj način naglašavajući socijalni status vlasnika.

Spoljašnje stepenice moraju biti obezbeđene protiv klizanja. U našim klimatskim uslovima najbolje je da ipak budu natkrivene. To naročito važi za stepenice za podrum ili sprat.

Kamen je težak i komplikovano se transportuje. U prošlosti su se kamene stepenice koristile da palatama, crkvama i javnim objektima daju impozantan izgled. Danas su ponovo interesantne, naročito ako budžet to dozvoljava. Ranije je izbor kamena bio ograničen na obližnje kamenolome, dok je danas moguće naručiti kamen iz bilo kog kraja sveta. Kamen je neprevaziđen materijal kada je reč o spoljašnjim stepenicama. Ne zahteva gotovo nikakvo održavanje i izuzetno je trajan.

Kamene stepenice mogu naći svoje mesto i u enterijerima stambenih objekata, kada se uglavnom kombinuju sa drugim materijalima koji će ih približiti porodičnom ambijentu.

Opeka je po svojim osobinama slična kamenu, ali je mnogo pristupačnija. Lakše se obrađuje, ugrađuje i pre svega – manje košta. Načinom slaganja opeke mogu da se postignu zanimljivi efekti. Moguće je kombinovati opeke različitih boja i oblika. Kada se vešto ukomponuju staze, stepenice i popločane površine od opeke u dvorištu mogu da stvore jedinstvenu, toplu, domaću atmosferu.

Beton je relativno mlad materijal koji je rasprostranjen u svim vrstama objekata. Pri izradi stepenica, smeša betona se sipa u oplatu od drveta, metala ili plastike i ostavi se da očvrsne. Da bi se dodatno poboljšala svojstva betonske konstrukcije, pre sipanja betona u oplatu postavlja se armatura u vidu čeličnih šipki, čelične mreže zavarenih šipki ili fiber vlakana u zonu betona koja će biti zategnuta. Tako se dobija armirani beton. Trajnost i izdržljivost ovog materijala čine ga naročito pogodnim za upotrebu u eksterijeru. Njegova značajna prednost je i otpornost na požar. Stepenice od betona moguće je oblikovati u najrazličitijim oblicima, ali je neophodno da ih projektuju i izvode stručnjaci.  

Prirodna boja betona se često ostavlja nepromenjena, ali može biti modifikovana dodavanjem određenih minerala i pigmenata pri samoj izradi, ili se stepenice mogu prefarbati naknadno. Detalji poput rukohvata, ograde i gazišta izrađuju se po pravilu od drugih materijala. Gazišta su najčešće od mermera, keramičkih pločica, drveta, cementne košuljice i sličnog. 

Staklo, kao materijal za stepenice, može da uznemiri. Njegova vizuelna lakoća i lomljivost zbunjuju. Noseća konstrukcija, koja obezbeđuje stabilnost, izrađuje se od metala, a gazišta od posebnog tipa stakla, poput onih ojačanih metalnom mrežom.

Iako staklo nije tradicionalan materijal za izradu stepenica, ipak ima jednu neverovatnu oblikovnu prednost – svoju transparentnost. Gazišta napravljena od stakla propuštaju svetlost, što ih čini idealnim za prostore koji imaju malo svetla. Ne moraju čitave stepenice biti od stakla. Dovoljno je da jedno ili nekoliko gazišta budu staklena. Transparentni delovi mogu stvoriti igru svetlosti, bilo sunčeve ili veštačke, koja će stepenice pretvoriti u fascinantan skulpturalan element enterijera.