Шивење и плетење

Коштане игле са ушицама коришћене су још од пре 20.000 година пре нове ере, током последњег леденог доба, за састављање кожа и крзна. Најраније познате игле за шивење од гвожђа потичу из келтске брдске тврђаве Манчингу (Немачка), и датирају из III века пре нове ере. Нема сумње да је развој металних игала, много оштријих од коштаних, довео и до проналаска напрстка. Кинески археолози су пријавили да су у гробници нижег функционера династије Хан (202. пре н. е. – 220. нове ере) пронашли комплет за шивење заједно са напрстком. Упркос разним тврдњама, изгледа да нема примерака римских напрстака; али зато има много у Коринту, у Грчкој, из византијског периода, око отприлике 1000. године.

Уметност плетења, класичне кућне индустрије, вероватно је почела у Египту. Ова вештина се развила из једне технике познате као прављење петљи, у којој се једном иглом са ушицом и са кратком пређом добијала тканина састављена од редова петљи. Најстарији преживели примерак прављења петљи – вероватно део чарапе – из римског града Дура-Еуропос у Сирији који су Персијанци разорили 256. године.

У музејима по целом свету могу да се нађу бројни примерци римско-египатског прављења петљи из IV века па надаље. То су скоро увек чарапе – неке живих боја и све уредно израђене малим петљама које веома подсећају на плетиво. Најранији примерци првог плетива – бржи метод, са две игле без ушица (али са кукицама) и непрекидним комадом пређе – датирају из XII века и долазе из Египта.

Најстарији европски комад трикотаже је мало компликованији – лепо украшен јастук из гробнице инфанта Фернанда де ла Каза, наследника шпанског краљевства Кастиље који је умро 1275. године.