Šivenje i pletenje

Koštane igle sa ušicama korišćene su još od pre 20.000 godina pre nove ere, tokom poslednjeg ledenog doba, za sastavljanje koža i krzna. Najranije poznate igle za šivenje od gvožđa potiču iz keltske brdske tvrđave Mančingu (Nemačka), i datiraju iz III veka pre nove ere. Nema sumnje da je razvoj metalnih igala, mnogo oštrijih od koštanih, doveo i do pronalaska naprstka. Kineski arheolozi su prijavili da su u grobnici nižeg funkcionera dinastije Han (202. pre n. e. – 220. nove ere) pronašli komplet za šivenje zajedno sa naprstkom. Uprkos raznim tvrdnjama, izgleda da nema primeraka rimskih naprstaka; ali zato ima mnogo u Korintu, u Grčkoj, iz vizantijskog perioda, oko otprilike 1000. godine.

Umetnost pletenja, klasične kućne industrije, verovatno je počela u Egiptu. Ova veština se razvila iz jedne tehnike poznate kao pravljenje petlji, u kojoj se jednom iglom sa ušicom i sa kratkom pređom dobijala tkanina sastavljena od redova petlji. Najstariji preživeli primerak pravljenja petlji – verovatno deo čarape – iz rimskog grada Dura-Europos u Siriji koji su Persijanci razorili 256. godine.

U muzejima po celom svetu mogu da se nađu brojni primerci rimsko-egipatskog pravljenja petlji iz IV veka pa nadalje. To su skoro uvek čarape – neke živih boja i sve uredno izrađene malim petljama koje veoma podsećaju na pletivo. Najraniji primerci prvog pletiva – brži metod, sa dve igle bez ušica (ali sa kukicama) i neprekidnim komadom pređe – datiraju iz XII veka i dolaze iz Egipta.

Najstariji evropski komad trikotaže je malo komplikovaniji – lepo ukrašen jastuk iz grobnice infanta Fernanda de la Kaza, naslednika španskog kraljevstva Kastilje koji je umro 1275. godine.