Шармантно и ефектно

Представу "Апартман А", реализовану на основу једночинки Нила Сајмона, чине четири одвојене, а тематски врло блиске приче које се дешавају у једном хотелском апартману. Сви сегменти овог сценског омнибуса духовито и драмски упечатљиво представљају различите аспекте међуљудских односа: сцена "Посетилац из Мамаронека" се бави проблемом прељубе у браку, "Посетилац из Лондона" анализира ароганцију славних и глупаву блазираност друштвених односа, "Посетилац из Чикага" третира нетрпељивост између два номинално пријатељска брачна пара, а "Посетилац из Форест Хилса" есенцијално неразумевање између родитеља и деце.

Режија Оливере Ђорђевић је једноставна, ретко одмерена и суптилна, фокусирана на прецизан концепт ликова према којима је благо иронична. Сценографија је остварена у умерено ироничном маниру поп арта (црвени цветићи на белој позадини доминирају на комплетном ентеријеру овог хотелског апартмана), костими су у основи реалистички, али постоје детаљи који својом претераношћу духовито разбијају овај реализам (сцена и костим Диана Радосављевић-Миловић). Музика, коју чине ретро поп хитови, у битним драмским моментима наглашава поетски смисао радње (Френк Синатра) или је у функцији значењске надградње (на крају првог дела, када Керен остане сама, пошто је супруг напусти, емитује се песма "I Will Survive".

Ликови су у основи осмишљени као умерене карикатуре, али се овај карактеристичан, благо театралан израз у битним драмским моментима губи, а њихова игра постаје реалистичка, суптилно психолошки обликована. Путем карикатуралног израза се ефектно представља типизираност људских мана – снобизам, ароганција, лажљивост, ситничавост, тврдоглавост итд, а путем озбиљније, реалистичке игре ствара се аутентичност ових ликова, њихова особена, опипљива осећања.

У првом сегменту, Весна Кљајић-Ристовић игра Керен као срдачну и ведру, донекле инфантилну жену; када открије да је муж вара са секретарицом, она постаје аутоиронична, због клишетизираности ове чињенице. Милош Станковић ствара лик њеног мужа Сема, као прорачунатог и лажљивог, љигаво преоптерећеног изгледом свог тела. Весна Кљајић-Ристовић у последњој причи игра лик Норме коју карикира да би нагласила њену неоправдану самоувереност, као и факат неразумевања страхова њене ћерке која треба да се уда. Јован Ристовски наступа у улози Норминог супруга Роја, театралним изразом истиче његову гротескну оптерећеност новцем, као и језиву тврдоглавост. Ђорђе Симић игра конобара Бертрама који се појављује у три дела представе, као млитавог и ноншалантно немарног, духовито изражавајући његову суштинску незаинтересованост да задовољи госте, односно заинтересованост за напојнице...