Деретини гости у скупштинској сали

Посланик ЛДП-а Миљенко Дерета први пут је, у овом сазиву, сео у посланичку клупу, а свој деби решио је да обележи на посебан начин. Одлучио је да на седнице не долази сам, већ да сваког дана у парламент поведе по једног посебног госта, да га посланици виде и да он њих види. Сви гости су наши великани из неке области и сви у салу за заседање улазе, готово, неприметно. На реверу свог домаћина, „уоквирени” у малом беџу. Први је у салу „стигао” Доситеј Обрадовић.

Зашто је Доситеј први угошћен, Дерета овако објашњава: „Сматрам да је он кључна личност за нашу културу, која је апсолутно запостављена и зато што ми се чини да, ако смо ми на неком европском путу, онда је Доситеј тај на кога би стално требало да се позивамо”.

Дерета за „Политику” објашњава да је, када је решио да уђе у парламент, желео да ради неке ствари „на које људи нису навикли”. Тако ће, каже, врло водити рачуна о речнику који ће користити, а идеју о гостима добио је од своје младе колегинице из Грађанске иницијативе Марије Димитријевић-Мишковић, која је „у време великих полемика о Иви Андрићу, ставила беџ са његовим ликом”. Прича да је одлучио да у парламент свакога дана доводи другу личност, „оне који су значајни за све нас, оне о којима јавност мало зна и оне, који су мени лично значајни”.

После првих неколико седница, испоставило се да су „сви гости, на неки начин, повезани са темом која је тог дана на дневном реду.” А кога је све угостио, Дерета наводи редом:

„Када се гласало о влади, ’довео’ сам Светозара Марковића, зато што је био човек који се залагао за, у своје време, мањинску политичку опцију. И ја се сада залажем за мањинску опцију, па сам хтео да види да се тако мало тога променило од његовог доба. Следећи гост је била Јелена Шантић (велика балерина и борац за мир), да види оно што за свог живота, нажалост, није могла, да су се неке ствари промениле, али врло мало, па би било корисно да је још међу нама. Када је влада полагала заклетву, пошто је ту реч о једној представи, довео сам Миру Траиловић и она је изашла на пола представе. Избору омбудсмана присуствовао је Љубиша Рајић, који је недавно преминуо, зато што је тај дан био прави показатељ наше контрадикторности, јер смо, с једне стране, имали закон о гувернеру, нешто најгоре, а с друге, појединца који је, својом доследношћу и радом, обезбедио јединство какво није запамћено у парламенту. Љубиша би о оба ова случаја сигурно имао став. На избор гувернера, с обзиром на то да је то правно насиље, довео сам Биљану Ковачевић Вучо, покојну председницу Југословенског комитета правника”.

Дерета каже да је било колега посланика које су приметиле његове госте, „неке су препознали, попут Доситеја, али нису Светозара Марковића и Јелену Шантић, што је за мене поразно, јер говори о томе колико наше друштво памти оне који су дали огроман допринос демократији, али и о нашем образовном систему”. Дерета мисли да ће колеге посланици убудуће зазирати да га питају ко је на беџу, „нико не воли да се види шта не зна, али ја нећу одустати и сваког дана до краја мандата у парламент ће стизати једна знаменита личност”.

М. Чекеревац

-----------------------------------------------------------

Изложба

Дерета планира да на крају сваке године направи изложбу беџева, како би на једном месту показао ко је све гостовао у парламенту и са објашњењем када је беџ ношен и због чега. Сваки беџ је уникат, а „прави их уметница Мања Радић”. Цена једног беџа је 150 динара, па смо констатовали да ће Дерету ова едукација прилично скупо коштати, а он нам је, кроз смех, рекао, „па, велика је посланичка плата, ваља да нешто оде и неком другом”.