Вучић и Дачић: дим без ватре

У среду је Александар Вучић, потпредседник владе, изјавио да ће на седници владе тражити одговорност за људе из државних органа који су помагали у бекству бившем председнику Извршног одбора „Агробанке” Душану Антонићу. „Антонић је себи и онима који су му помагали учинио медвеђу услугу, ако је мислио да је могуће скривати се од истражних органа. Наши органи су у сваком тренутку знали његово кретање и локацију на којој се налази”, рекао је Вучић.

У четвртак је Ивица Дачић, премијер, рекаода између њега и првог потпредседника владе Вучића не постоје трзавице, очигледно изазван Вучићевом изјавом, односно питањем новинара који су схватили да Вучић у изјави циља на премијера. Дачић је новинарима у Гучи рекао да ће њих двојица још више сарађивати, јер је Вучић изразио опредељење да борба против криминала и корупције буде бескомпромисна.

У предизборној кампањи Вучић је тврдио да неће сарађивати са Дачићем и СПС-ом, рекавши да његова странка може да сарађује, али да он неће. На почетку кампање Вучић је тужиоцу за организовани криминал поднео доказе да је неко дојавио Луки Бојовићу да бежи јер му се спрема хапшење, а медији су спекулисали да се то односи на Дачића који је и тада био министар полиције. Било је још јаких међусобних оптужби у кампањи.

Када су почели да праве владу СНС, СПС и УРС Вучић је рекао да ће у њој доминантна воља морати да буде воља СНС-а и да ће та странка имати већину у влади. Потом је тврдио да у борби против криминала и корупције нико неће бити заштићен, па ни Дачић ни Динкић. То је био одговор на питање да ли ће и њих гонити пошто их је у кампањи прозивао за криминал и корупцију.

Да ли ће се Вучић и Дачић сукобљавати због политике према Косову, или због правца у коме треба да иде влада, или због оживљавања старих афера као што су „Кофер”, „Колубара”, „Галеника”, Шарићи… И ко лакше од њих двојице може да се одлучи на рушење владе?

Бранко Радун, политички аналитичар, казао је да је евидентно да Вучић жели дисконтинуитет у политици и обрачуну с корупцијом и криминалом. „Вучић је показао политичку вољу а видећемо ко ће га пратити и ко ће бити угрожен у тој причи, јер су код нас сви увезани. И други чланови владе сматрају да је неминовност промена односа према корупцији, али наравно да ће неки покушати да заштите своје људе”, казао је Радун.

Он је додао да је до сада међу њима било „препуцавања” у складу са политичком реториком. „Тек ћемо видети како ће се сложити око Косова, али ту нема великих разлика ни супротног мишљења. Тек ће доћи до усаглашавања са председником републике и парламентом. Та релација није проблематична”. Он је рекао да може доћи до проблема, али да су се они договорили да желе исту ствар, а то је обрачун са корупцијом и криминалом.

„СНС има више министара и подршку председника републике, па ће Вучић имати већу улогу, али ће и Дачић бити јак премијер. Дачић неће бити ни Цветковић, али ни Коштуница ни Ђинђић. Они су ушли у ову причу с јасном рачуницом и с овом владом нико није губитник”, објашњава Радун и додаје:

„Обе стране имају разлога да буду задовољне, али неки играчи могу да их заваде. У претходним владама то су радили странци и тајкуни. И у прошлој и претпрошлој влади било је афера али, ипак, остали су до краја мандата. Вучић и Дачић су два млађа политичара, обојица су амбициозни и желе да трају, што значи да су мотивисани да нешто ураде како би и даље били на власти. Требало би да пазе да их не заваде људи из окружења, као неке претходне политичаре”.

Дејан Вук Станковић, политички аналитичар, сматра да ће оживљавање старих афера доћи као последица сукоба али да ће значајнији сукоб бити у коме ће се правцу водити влада и политичко лидерство. „Они су направили политичке преокрете и желе да влада траје. Ако буде сукоба он неће имати медијску помпу као што је то било с Динкићем у претходној влади. Они ће се политички развести да не би спаљивали мостове, а не као ДС и ДСС и партнери у Цветковићевој влади”, додао је Станковић.

Он каже да ће бити сукоба због лидерства и политике, а не због кадровских решења и афера. „То ће гледати да избегну. А ко лакше може да се одлучи на рушење владе зависи од процене стања у бирачком телу и онога што је урадила влада. Страх од избора ће их смирити. А опозиција се налази на великим искушењима и не морају да брину”.