Крст, полумесец и кристал

Црвеном крсту и црвеном полумесецу – амблемима хуманости познатим широм планете, однедавно се придружио и – црвени кристал. Такође, у Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца је примљено и израелско друштво Маген Давид Адом, које иначе постоји већ више од седамдесет година.

Почетком године, кад је ступио на снагу трећи допунски Протокол из Женевске конвенције, осим новог знака озваничено је и да национална друштва, чланице Међународног покрета црвеног крста и полумесеца, уколико одлуче, могу у називу и ознакама, да користе два или три амблема. Она друштва која су већ користила до сада прихваћене симболе нису обавезна да мењају била шта у свом називу или симболима.

Прича о симболима не може се одвојити од оне о самом покрету, али нажалост, и од приче о људској слабости и утицају политике и религије у области помоћи.

Творац покрета је Швајцарац Анри Динан, који је 1859. године био случајни сведок битке код Солферина после које је остало више од 40.000 рањеника. Динан је с локалним становништвом помагао свима, не водећи рачуна чијој су војсци припадали. Касније објављује књигу "Сећање на Солферино" у којој износи два предлога – да се оснује друштво за помоћ рањеницима и да се усвоји конвенција о њиховој заштити.

– Први знак – црвени крст на белој подлози – решење је коме је била узор заставе Швајцарске, земље одакле је био и Анри Динан, оснивач. Ипак, одмах је почела и дискусија да то вређа осећања муслимана – објашњава професор др Миодраг Старчевић, саветник за међународно хуманитарно право Црвеног крста Србије.

Крст је уписан у документе 1864. године на Дипломатској конференцији којом је допуњена прва Женевска конвенција из 1863. године, од које се рачуна рођење модерног хуманитарног права.

Убрзо потом се за обележавање санитетских возила почиње користити и црвени полумесец на белој подлози. Овај симбол је у пракси поштован и пре него што је постао формално равноправан 1929. године, на новој конференцији ревизије Женевских конвенција, када је усвојен захтев Турске, Персије и Египта за изједначавање.

Професор Старчевић наводи примере српске војске у Херцеговачком устанку кад су поштовани турски санитети или исти однос руске војске у Кримском рату према санитету са ознакама полумесеца.

Према подацима са сајта Међународног комитета Црвеног крста, данас 151 национално друштво користи знак крста, а 32 земље знак полумесеца. Поједине земље с већинским муслиманским становништвом, попут Сенегала, Либана или Албаније, такође користе крст.

Дискусија о увођењу трећег знака распламсала се после Другог светског рата. Израел је 1949. године поднео захтев за ревизију конвенције Црвеног крста, са захтевом да се прихвати Давидова звезда као амблем. Отпор су пружиле арапске земље, које су биле за амблем без религиозне или политичке конотације.

Како каже професор Старчевић, средином деведесетих разговори се интензивирају, а Стална комисија Међународног покрета црвеног крста добија мандат за проналажење најбољег решења.

– Консултовани су многи стручњаци, јер ново решење мора да буде прихватљиво за све. Предлагало се да то буде сунце, јагње, постојећи хералдички знакови. И име је било повод за расправе. Дијамант је одбачен на захтев земаља из Африке које су тврдиле да асоцира на колонијализам. Реч шеврон није прошла, јер је непреводива са енглеског и француског и носи војни призвук – каже професор Старчевић.

Трећи Допунски протокол и "Знак из Трећег допунског протокола" како је званичан назив кристала, усвојен је децембра 2005, а ступио је на снагу 14. јануара ове године.