Krst, polumesec i kristal

Crvenom krstu i crvenom polumesecu – amblemima humanosti poznatim širom planete, odnedavno se pridružio i – crveni kristal. Takođe, u Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca je primljeno i izraelsko društvo Magen David Adom, koje inače postoji već više od sedamdeset godina.

Početkom godine, kad je stupio na snagu treći dopunski Protokol iz Ženevske konvencije, osim novog znaka ozvaničeno je i da nacionalna društva, članice Međunarodnog pokreta crvenog krsta i polumeseca, ukoliko odluče, mogu u nazivu i oznakama, da koriste dva ili tri amblema. Ona društva koja su već koristila do sada prihvaćene simbole nisu obavezna da menjaju bila šta u svom nazivu ili simbolima.

Priča o simbolima ne može se odvojiti od one o samom pokretu, ali nažalost, i od priče o ljudskoj slabosti i uticaju politike i religije u oblasti pomoći.

Tvorac pokreta je Švajcarac Anri Dinan, koji je 1859. godine bio slučajni svedok bitke kod Solferina posle koje je ostalo više od 40.000 ranjenika. Dinan je s lokalnim stanovništvom pomagao svima, ne vodeći računa čijoj su vojsci pripadali. Kasnije objavljuje knjigu "Sećanje na Solferino" u kojoj iznosi dva predloga – da se osnuje društvo za pomoć ranjenicima i da se usvoji konvencija o njihovoj zaštiti.

– Prvi znak – crveni krst na beloj podlozi – rešenje je kome je bila uzor zastave Švajcarske, zemlje odakle je bio i Anri Dinan, osnivač. Ipak, odmah je počela i diskusija da to vređa osećanja muslimana – objašnjava profesor dr Miodrag Starčević, savetnik za međunarodno humanitarno pravo Crvenog krsta Srbije.

Krst je upisan u dokumente 1864. godine na Diplomatskoj konferenciji kojom je dopunjena prva Ženevska konvencija iz 1863. godine, od koje se računa rođenje modernog humanitarnog prava.

Ubrzo potom se za obeležavanje sanitetskih vozila počinje koristiti i crveni polumesec na beloj podlozi. Ovaj simbol je u praksi poštovan i pre nego što je postao formalno ravnopravan 1929. godine, na novoj konferenciji revizije Ženevskih konvencija, kada je usvojen zahtev Turske, Persije i Egipta za izjednačavanje.

Profesor Starčević navodi primere srpske vojske u Hercegovačkom ustanku kad su poštovani turski saniteti ili isti odnos ruske vojske u Krimskom ratu prema sanitetu sa oznakama polumeseca.

Prema podacima sa sajta Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, danas 151 nacionalno društvo koristi znak krsta, a 32 zemlje znak polumeseca. Pojedine zemlje s većinskim muslimanskim stanovništvom, poput Senegala, Libana ili Albanije, takođe koriste krst.

Diskusija o uvođenju trećeg znaka rasplamsala se posle Drugog svetskog rata. Izrael je 1949. godine podneo zahtev za reviziju konvencije Crvenog krsta, sa zahtevom da se prihvati Davidova zvezda kao amblem. Otpor su pružile arapske zemlje, koje su bile za amblem bez religiozne ili političke konotacije.

Kako kaže profesor Starčević, sredinom devedesetih razgovori se intenziviraju, a Stalna komisija Međunarodnog pokreta crvenog krsta dobija mandat za pronalaženje najboljeg rešenja.

– Konsultovani su mnogi stručnjaci, jer novo rešenje mora da bude prihvatljivo za sve. Predlagalo se da to bude sunce, jagnje, postojeći heraldički znakovi. I ime je bilo povod za rasprave. Dijamant je odbačen na zahtev zemalja iz Afrike koje su tvrdile da asocira na kolonijalizam. Reč ševron nije prošla, jer je neprevodiva sa engleskog i francuskog i nosi vojni prizvuk – kaže profesor Starčević.

Treći Dopunski protokol i "Znak iz Trećeg dopunskog protokola" kako je zvaničan naziv kristala, usvojen je decembra 2005, a stupio je na snagu 14. januara ove godine.