Хоће ли ДС „родити“ још једну странку

Да ли има шансе да се и сада, после изборног неуспеха, из Демократске странке издвоји нова странка? Ово питање је поставила пре свега интелектуална јавност и оно је имало великог одјека у медијима.

До сада су се из странке огласили Зоран Живковић, премијер после убиства Зорана Ђинђића, и Горан Јешић, функционер ДС-а и потпредседник Владе Војводине, са идејом да председник странке поднесе оставку, а Јешић је отишао и даље тражећи да и цело руководство поднесе оставку, како би сви могли равноправно да учествују у страначким изборима – што, иначе, није ни по Статуту.

Одговорио је Драгољуб Мићуновић, председник Политичког савета ДС-а. „Неће бити никаквог краха ДС-а. Али, свако ко би сада покушао да из странке изађе, покушавајући да сам прави нову, сигурно би доживео крах. Мислим да се у ДС-у мора водити дебата, па да видимо како ћемо деловати као опозиција. Али, у сваком случају, понашање, задатке, конкретне циљеве… то ћемо морати да одредимо у складу с новим положајем и околностима.”

Милан Николић, социолог, каже да је Демократска странка имала неколико отцепљења дела партије и да је сваки пут после тога изашла јача, као да се опоравила. „Не верујем да ће се из ДС-а издвојити део чланства и оформити нова странка, јер за то нема рационалног разлога. Српска напредна странка је то успешно урадила када се издвојила и Српске радикалне странке. СНС је за то имао разлога, а један је био тај што радикали нису хтели у ЕУ и то им је замерала међународна заједница. Тешко да би сада могао да се понови тај концепт.”

О томе да ли се назире „лик” који би могао да отцепи део странке, односно да ли смо га већ „видели” или се још не зна ко ће то евентуално бити, Николић каже да се Зоран Живковић, некадашњи функционер странке, стално позива на Зорана Ђинђића, убијеног премијера, а да је то исто као да се позива на Тита. Што се тиче Горана Јешића, он сматра да Војвођани већ имају једну релативно самосталну странку у Војводини.

Он каже да је све ово што се дешава у ДС-у и око њега нормално када странка изгуби на изборима. „Иза свега тога стоји иста група тајкуна која је помогла напредњацима да дођу на власт. ДС се брзо приближио Европској унији, а то доноси нови правни и економски режим, строжи су закони. Тајкуни нису за то, али опет ЕУ није далеко, а они не би то док нису спремни да зараде на томе. Зато настављају кампању против ДС-а. СНС је победио са око два одсто гласова више и не знају колико ће нова коалиција трајати. Могао би ДС да се врати на власт. Зато стално поткопавају ДС.”

Огњен Прибићевић, из Института друштвених наука, каже да би политичким опонентима одговарало да се ДС ослаби. „Цепање се подстиче споља. Унутар странке нисам видео такве пориве. А ако би дошло до цепања, мало би могло да се отцепи, на пример као када се ЛДП одвојио. Нова странка тиме ништа не би добила али би се ДС оштетио.”

Поредећи искуства из Европе с нашом политичком сценом, Прибићевић каже: „ДС је у озбиљној и тешкој ситуацији и треба да преиспита своју политику. Странка је предуго била на власти, а људи се засите исте политике. За сваку странку је лековито ако оде у опозицију. То се догодило немачкој ЦДУ у коалицији, Конзервативној странци и лабуристима у Великој Британији, који су на власти били три мандата и изгубили програмски идентитет. Нешто слично се десило ДС-у. Одлазак у опозицију отвара нове могућности, али цепање не би било добро за Србију, све би се уситнило, а СНС мора да има опозицију. Не ваља да је нема и да се све уситни.”

Владимир Вулетић, социолог, каже да велика странка има широку лепезу идеолошких позиција и то је и у корену успеха и у корену неуспеха. „Све те велике разлике привлаче шаренолику публику а то у неком моменту може да доведе до пуцања. У модерним странкама се праве фракције које чекају својих пет минута. Код нас су странке лидерске и зато се цепају. Због тога су веће странке биле жртве.”

Вулетић каже да ДС прво треба да се консолидује. „Прича о неслагањима у странци није од јуче и није везана за изборе. О томе је било прича и пре две године. Да имају снажне фракције сазнавали смо из странке. Међутим, свако озбиљан ће покушати да очува страначко јединство. До сада је највеће цепање било када се ДСС издвојио по националној линији, с ЛДП-ом је био лидерски акцент израженији.”

Вулетић каже да је логично сагледати резултате избора. „Можда може да дође до промена у странци, али не и до цепања – за то нема основа. Велики је посао направити инфраструктуру странке, али не искључујем могућност да се неко одлучи и на то. Не значи ни да ћете странку ослабити ако се цепа, може и да оснажи. Али ако би се неко отцепљивао морао би да има озбиљну причу зашто то ради.”