Шакота испунио све услове за селектора

У српској кошарци последњих година никад доста парадокса, па тако Драгану Шакоти почиње да се дрма селекторска столица у тренутку када му се пружа прилика да боље него до сада обавља тај посао.

Све учесталији апели кошаркашких ауторитета, покренути много пре дебакла на ОИ 2004. у Атини, да селектор треба да буде "сто одсто професионалац" (поред плате и премија то значи и да не буде запослен у неком клубу), на први поглед стоје у одбрану селекторске позиције Драгана Шакоте који је прекјуче добио отказ у Црвеној звезди. Пре годину, када је изабран за селектора до ОИ у Пекингу 2008, једино му се замерало на томе што ради у клубу (Ц. звезда), пошто "репрезентација тражи целог човека".

На Светском првенству прошле године у Јапану, Шакота је стигао је до осмине финала. Имајући у виду претходне неуспехе државног тима, као и састав селекције, овакав пласман није био неочекиван. Може му се замерати што није значајније подмладио репрезентацију (кад већ пласман није био важан) и што није направио помак у начину игре (остаје утисак да играмо знатно спорије од многих екипа).

Гледајући стриктно договор са КСС, Шакота није изневерио очекивања, јер му је као циљ постављен пласман на Олимпијске игре у Пекингу, што значи да би на Европском првенству у Шпанији (3-16. септембар) требало да се нађе међу освајачима медаља. Од завршетка СП у Јапану (19. август – 3. септембар 2006) није се чуло за неку његову селекторску "акцију", а камоли да се сазна ко се налази на ширем списку кандидата. Од тада је био 99 одсто посвећен Звезди која је, пак, платила данак његовом стопостотном бављењу репрезентацијом за време лета.

Звездина управа је проценила да Шакота не може да испуни њена очекивања, а средином наредног месеца знаће се и поузданије каква је његова селекторска судбина. У наредних десетак дана биће изабрани делегати у Скупштини КСС, који ће недуго затим гласати за новог председника КСС, од кога ће умногоме зависити ко ће заузети најважнија места у кошаркашкој организацији.

Није тајна да у нашој кошарци све више има оних који би у селекторској столици опет радо видели Партизановог тренера Душка Вујошевића (на ЕП 2003. освојио шесто место) који већ дуго има отворену понуду Кошаркашког савеза Црне Горе. Један од Шакотиних помоћника у државном тиму, Влада Вукоичић, својим резултатима и начином игре ставља до знања да у свим озбиљним комбинацијама треба рачунати и на њега.

Нема сумње да ће се, као и увек у оваквим приликама, убацити у "игру" и нека звучна имена, иако се зна да су она ту више реда ради него што су у улози кандидата.

Тако ће опет мало ко моћи да оспори да би Божидар Маљковић (без клуба) и сада био најбоље решење. Имајући у виду да "није поставиљен за селектора онда када је то било најлогичније и најбезболније", нереално је очекивати да пристане на то сада када је ситуација у нашој кошарци крајње нездрава. Александар Ђорђевић (Армани џинс, Милано), кога многи у блиској будућности виде на селекторској столици, тренутно има превише обавеза у Италији. Зоран Славнић и Владе Ђуровић (обојица без клуба) вероватно би се без размишљања прихватили тог изазова, али њихов је недостатак, пре свега, што су "вечити опозиционари".

Уколико у КСС ускоро процене да Шакота треба да оде, биће то нови парадокс. Јер, ко још мења селектора пола године после једног шампионата а пет месеци уочи другог.