Šakota ispunio sve uslove za selektora

U srpskoj košarci poslednjih godina nikad dosta paradoksa, pa tako Draganu Šakoti počinje da se drma selektorska stolica u trenutku kada mu se pruža prilika da bolje nego do sada obavlja taj posao.

Sve učestaliji apeli košarkaških autoriteta, pokrenuti mnogo pre debakla na OI 2004. u Atini, da selektor treba da bude "sto odsto profesionalac" (pored plate i premija to znači i da ne bude zaposlen u nekom klubu), na prvi pogled stoje u odbranu selektorske pozicije Dragana Šakote koji je prekjuče dobio otkaz u Crvenoj zvezdi. Pre godinu, kada je izabran za selektora do OI u Pekingu 2008, jedino mu se zameralo na tome što radi u klubu (C. zvezda), pošto "reprezentacija traži celog čoveka".

Na Svetskom prvenstvu prošle godine u Japanu, Šakota je stigao je do osmine finala. Imajući u vidu prethodne neuspehe državnog tima, kao i sastav selekcije, ovakav plasman nije bio neočekivan. Može mu se zamerati što nije značajnije podmladio reprezentaciju (kad već plasman nije bio važan) i što nije napravio pomak u načinu igre (ostaje utisak da igramo znatno sporije od mnogih ekipa).

Gledajući striktno dogovor sa KSS, Šakota nije izneverio očekivanja, jer mu je kao cilj postavljen plasman na Olimpijske igre u Pekingu, što znači da bi na Evropskom prvenstvu u Španiji (3-16. septembar) trebalo da se nađe među osvajačima medalja. Od završetka SP u Japanu (19. avgust – 3. septembar 2006) nije se čulo za neku njegovu selektorsku "akciju", a kamoli da se sazna ko se nalazi na širem spisku kandidata. Od tada je bio 99 odsto posvećen Zvezdi koja je, pak, platila danak njegovom stopostotnom bavljenju reprezentacijom za vreme leta.

Zvezdina uprava je procenila da Šakota ne može da ispuni njena očekivanja, a sredinom narednog meseca znaće se i pouzdanije kakva je njegova selektorska sudbina. U narednih desetak dana biće izabrani delegati u Skupštini KSS, koji će nedugo zatim glasati za novog predsednika KSS, od koga će umnogome zavisiti ko će zauzeti najvažnija mesta u košarkaškoj organizaciji.

Nije tajna da u našoj košarci sve više ima onih koji bi u selektorskoj stolici opet rado videli Partizanovog trenera Duška Vujoševića (na EP 2003. osvojio šesto mesto) koji već dugo ima otvorenu ponudu Košarkaškog saveza Crne Gore. Jedan od Šakotinih pomoćnika u državnom timu, Vlada Vukoičić, svojim rezultatima i načinom igre stavlja do znanja da u svim ozbiljnim kombinacijama treba računati i na njega.

Nema sumnje da će se, kao i uvek u ovakvim prilikama, ubaciti u "igru" i neka zvučna imena, iako se zna da su ona tu više reda radi nego što su u ulozi kandidata.

Tako će opet malo ko moći da ospori da bi Božidar Maljković (bez kluba) i sada bio najbolje rešenje. Imajući u vidu da "nije postaviljen za selektora onda kada je to bilo najlogičnije i najbezbolnije", nerealno je očekivati da pristane na to sada kada je situacija u našoj košarci krajnje nezdrava. Aleksandar Đorđević (Armani džins, Milano), koga mnogi u bliskoj budućnosti vide na selektorskoj stolici, trenutno ima previše obaveza u Italiji. Zoran Slavnić i Vlade Đurović (obojica bez kluba) verovatno bi se bez razmišljanja prihvatili tog izazova, ali njihov je nedostatak, pre svega, što su "večiti opozicionari".

Ukoliko u KSS uskoro procene da Šakota treba da ode, biće to novi paradoks. Jer, ko još menja selektora pola godine posle jednog šampionata a pet meseci uoči drugog.