Све више лидера, све мање бирача

Косовска Митровица – Неуспешан покушај формирања српске народне скупштине Косова и Метохије у недељу само је још једном потврдило да међу политичким представницима косметских Срба постоје озбиљне поделе и међусобни сукоби. До раздора, који је кулминирао у Грачаници на оснивачкој српској скупштини, дошло је овога пута након што је Организација за европску безбедност и сарадњу, која је финансирала "пројекат" конституисања српске народне скупштине, за њену реализацију одабрала, по мишљењу дела српских представника, управо оне српске лидере који "немају легитимитет у народу".

А међу онима који су спречени да образују скупштину били су, између осталих, Оливер Ивановић (СДП), носилац Српске листе за Косово и Метохију (коалиција СДП, ДС, СПО и независних кандидата, која има осам посланика у парламенту Косова) и добро познат политичар са Космета, и Гојко Савић, председник покрајинског одбора СДП. Савићев и Ивановићев заједнички политички ангажман траје још од конституисања косовске скупштине у новембру 2001. године када су обојица били посланици тада једине српске коалиције Повратак. Међу присутнима у недељу био је и Драгиша Крстовић, који од пре две године иступа као ванстраначка личност, пошто су га у ДС-у сменили са места првог човека у Лепосавићу. Крстовић је такође био посланик коалиције Повратак, а сада Српске листе за Космет.

У председништву скупштине која није ни конституисана требало је да буде и Слободан Петровић, лидер релативно нове политичке партије на Космету - Самосталне либералне странке, (по прописима ОЕБС-а за деловање на територији Космета регистроване су три српске странке), као и Петар Милетић, секретар исте странке и председник иницијативног одбора за одржавање скупштине.

Само дан-два уочи одржавања скупштине од учешћа у њеном раду одустали су Срби са Брезовице, које предводи Јовица Будурић, а који су активисти и симпатизери Косовске објективне странке на чијем је челу Милија Поповић.

Иако су позвани и представници ДС-а, њих у Грачаници није било, Горан Богдановић, председник покрајинског одбора те странке, тврди да свима треба да буде јасно да у овом преломном тренутку за Србе на Космету, за Србију и Београд, не треба иступати нејединствено јер то урушава, како он каже, стратегију Београда. Није било ни представника Српског националног већа Косова и Метохије, као ни представника СНВ северног Косова, два удружења грађана, који су тражили од Београда да се јавно ограде од појединаца који раде на штету српског народа. Није никакво изненађење то да је Милан Ивановић, лидер СНВ-а и овога пута на потпуно супротној позицији од Оливера Ивановића. Став Милана Ивановића дели и Марко Јакшић (ДСС), председник Заједнице српских општина и насеља, која је формирана 2003. године као одговор на политику међународне заједнице. Сва тројица су са севера Косова, али међу њима је присутно стално неразумевање, што и сами признају. Тамошњим Србима су, изгледа, ближи ставови друге двојице, судећи бар по резултатима последњих парламентарних избора из 2004. године када је Оливеру Ивановићу и његовим истомишљеницима у Српској листи поверење указало 0,5 одсто становника. Од 226.000 Срба, колико их је било уписано у спискове на Космету, али и у Србији и Црној Гори, за чланове Српске листе тада је гласало 1.500 бирача. Јакшић и Милан Ивановић су тада позивали на бојкот избора.

Када је реч о централном делу Косова, Срби су тамо окренути Српском националном већу Косова и Метохије, а синоним за ово удружење је "челична леди Косова" Рада Трајковић. Своје присталице има и Момчило Трајковић, лидер Српског покрета отпора, који је у последњих годину-две некако гурнут у други план. Па ипак, место као једини Србин у влади Агима Чекуа добио је Славиша Петковић, председник тада прилично непознате Српске демократске странке Косова. Након што је због афера изгубио министарски портфељ, остао је и без лидерске позиције у странци, на којој га је заменио Драгиша Мирић.