Трговци лажним ратним одштетама

Краљево – Препуна је била сала општинске управе у Краљеву протеклог петка за када су, посредством једне локалне ТВ станице, били и позвани наследници заробљеника и жртава нацистичког режима у Другом светском рату. Разлог окупљања је стара тема – накнада ратне штете од немачке државе. Иако је прича одавно испричана и разрешена, за многе је још занимљива, поготово што је понуда примамљива. А, овде је било баш тако, окупљеном народу се обратио Жика Петровић из Крагујевца, који се тако представио додајући да је дошао у име недавно основаног удружења ратних заробљеника и осталих жртава Другог светског рата, основаног у Крагујевцу. Образложио је досадашњу упорност на овом послу њега и његових сарадника, говорећи о наводном сусрету и разговору са немачким амбасадором, затим је тврдио да га је смрт ближњег у породици спречила да оде на заказани разговор са Славицом Ђукић Дејановић, да сада има уговорен састанак са председником државе... И, епилог те упорности је готово извесна исплата компензације за заробљенички рад и губитак најближих у породици током стрељања у Краљеву или негде другде од немачких фашиста. Није Петровић лицитирао ни са „ценом”, рекао је јасно да је договорена исплата седамдесет хиљада евра наследницима заробљеника а осамдесет пет хиљада евра породицама жртава.

Да би се, напоменуо је још, то што брже остварило неопходно је да се заинтересовани, уз плаћање чланарине од по петсто динара одмах учлане, а да по двехиљаде динара још уплате приликом предаје документације. Довољан је доказ да је неко њихов био заробљеник или жртва стрељања што се, како је казао, може добити и у краљевачком музеју...

 Многе нејасноће присутних председавајући скупа није знао даразјасни као ни то „шта је било са претходним чланством и уплатама и шта је раније удружење урадило”. Љиљана Огњеновић, из Сирче код Краљева, га је чак и препознала као члана „старог” тима за остварење ове накнаде, који се у Краљеву појављивао још пре више од деценију.

Она је показала признаницу и штедну књижицу коју је њен отац Живорад Станковић добио још 1999. године од тадашње Цептер банке приликом уплате аванса од 20 марака на име трошкова и чланарине Заједници удружења жртава Другог светског рата Југославије. То удружење се, такође, залагало за наплату те накнаде. Међутим, рекла је Љиљана, „мој отац је у међувремену преминуо, а да баш ниједну повратну информацију, обавештење од тог удружења није добио”.

Петровић је на крају оставио број свог мобилног телефона и адресу у Крагујевцу, где се све, објаснио је, може предати и уплатити а заузврат добити признаница. Затим је уз извињење пожурио на сличан скуп у Врњачкој Бањи.

После тога на остављен број телефона Петровић се није јављао а ни одговарао на поруке остављене посредством „говорне поште”.

– Реч је о новој превари – тврди Пуниша Јовановић, председник Окружног одбора Субнора. – Тако је било и 1999. године, а и тада је слично удружење било регистровано у Крагујевцу. Истина, та организација је искористила наше податке и окупила жртве и њихове наследнике. Сви су уплаћивали по 20 марака, отварали девизне књижице на које би им, наводно, Немачка уплатила накнаду, као и по сто динара за чланство и трошкове. То је за многе било право богатство. Иначе, код нас је још 1.320 неподигнутих таквих књижица. Више од годину дана смо инсистирали да ОТП банка, која је правни наследник Цептер банке, са књижица ту суму исплати. Успели смо да многим нашим члановима издејствујемо исплату у противвредности од по 10,33 евра. Тако сам и дознао да је тај новац са хиљаде књижица послужио поменутом „удружењу” као депозит за подизање већег кредита и после се то  организација угасила.  Истовремено, увек користимо прилику да свакога упознамо да је ратна одштета исплаћена и да сада наплата такве компензације није могућа ни од државе ни од појединаца, па су сва другачија обећања лажна – истиче Јовановић.